Leskovačko Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Nemanje A. (18), koji se tereti za ubistvo 17-godišnjeg Andrije I. Ovaj tragičan događaj se odigrao krajem novembra prošle godine ispred Hemijske škole u Leskovcu, dok se Andrija vraćao iz Škole za tekstil i dizajn. Na tom putu, koji je bio prečica ka domu njegovih hranitelja, došlo je do sukoba između njega i Nemanje A., koji je, prema optužnici, bez milosti pretukao Andriju.
Prema navodima tužilaštva, Nemanja A. je zadao više udaraca rukama i nogama, fokusirajući se na glavu i telo nesrećnog tinejdžera. Ove povrede su bile toliko teške da su dovele do Andrijine smrti, što je potvrđeno u leskovačkoj Opštoj bolnici, gde je stigao bez svesti i vitalnih znakova. I pored pokušaja reanimacije, lekari nisu uspeli da mu pomognu.
Andrija I. i Nemanja A. su se poznavali iz ranijih dana, kao učenici iste škole pre nego što je osumnjičeni prebačen u Hemijsku školu. Iako su bili poznanici, povod za sukob izgleda leži u ljubomori. Postoji sumnja da je Andrija navodno bio zaljubljen u Nemanjinu bivšu devojku, što je moglo izazvati napetosti između njih.
Andrija je bio deo sistema socijalne zaštite od 2011. godine, kada je izgubio roditelje. Njegovi hranitelji, Zorica i Goran Veličković, su istakli da je Andrija bio miran i povučen dečak, koji je bio voljen kao njihovo vlastito dete. Umesto da proslave njegov rođendan, hranitelji su ga ispratili na poslednji put, a sada se nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će Nemanja A. dobiti strogu kaznu. Za krivično delo koje mu se stavlja na teret, zakonom je predviđena kazna zatvora od pet do 15 godina.
Ovaj incident je šokirao lokalnu zajednicu, a mnogi se pitaju kako je došlo do ovako brutalnog dela među mladima. Mnogi su izrazili tugu i nevericu, naglašavajući potrebu za većom pažnjom prema mladima i njihovim problemima. Takođe, ovaj slučaj otvara važna pitanja o nasilju među mladima i mogućim uzrocima koji dovode do ovakvih tragedija.
U poslednje vreme, nasilje među adolescentima postaje sve veći problem u društvu. Mnogi stručnjaci ukazuju na značaj edukacije i prevencije, kao i na potrebu za podrškom mladima koji se suočavaju s različitim životnim izazovima. U ovom slučaju, pažnja bi trebala biti usmerena ne samo na počinitelja, već i na sistem koji je propustio da zaštiti Andriju i pruži mu adekvatnu pomoć.
Ova tragedija ukazuje na ozbiljnost problema nasilja i potrebe za bržim i efikasnijim odgovorima kako bi se sprečila slična dešavanja u budućnosti. Roditelji, učitelji i društvo u celini moraju preuzeti odgovornost za zaštitu mladih i obezbediti da se ovakve situacije više ne ponavljaju.
U zaključku, tragična sudbina Andrije I. je podsetnik na krhkost mladalačkog života i važnost zajedničkog delovanja u cilju izgradnje bezbednijeg i zdravijeg okruženja za sve mlade. Pravičnost mora biti zadovoljena, a društvo se mora angažovati da se ovakva nasilja više ne dešavaju. U ovom trenutku, pažnja se mora usmeriti na proces suđenja i pružanje podrške svim onima koji su pogođeni ovim tragičnim događajem.
