Sudbine i zaboravljene priče o Mejbl Grujić i Jeleni Lozanić, dvema nepokolebljivim i odvažnim dobrotvorkama iz vremena Prvog svetskog rata, ovekovečene su u predstavi „Dve žene i jedan rat“, koja se ponovo izvodila 21. marta od 20 časova. Ova predstava, koja se igra već godinama u Domu Jevrema Grujića, donosi priču o hrabrosti i humanosti ovih žena koje su se borile za dobrobit drugih tokom teških vremena.
Glavne uloge u predstavi poverene su Vjeri Mujović i Mariji Bergam, koje kroz svoje performanse oživljavaju likove Mejbl i Jelene. Marija Bergam, koja igra Jelenu Lozanić, ističe da je predstava istorijska drama koja je nastala po tekstu Jelene Kajgu. Njen cilj je da prikaže ambijent i prostor gde su se junakinje najverovatnije sretale, što dodatno doprinosi autentičnosti predstave.
Radnja se odvija u periodu nakon Prvog svetskog rata, tačnije 1922. godine, kada je većina humanitarnih i diplomatskih misija Mejbl i Jelene gotovo završena. Mejbl Grujić je bila udata za diplomatu Slavka Grujića, dok je Jelena Lozanić bila u braku sa Džonom Frotingham, američkim dobročiniteljem, o kojem je u domaćoj javnosti poznato vrlo malo. Frotingham je posvetio svoj život zbrinjavanju srpske ratne siročadi i izdvojio milione dolara za osnivanje i opremanje bolnica, sirotišta i zanatskih škola u Srbiji i Makedoniji.
Iako je Frotingham učinio mnogo za srpsku decu i društvo, nikada nije dobio spomenik ili ulicu u Beogradu, što ukazuje na zaborav koji je obeležio njegov život i rad. Bergam naglašava koliko je njegova priča neverovatna. Frotingham je bio deo jedne od najbogatijih porodica u Americi, ali je nakon braka sa Jelenom Lozanić posvetio svoj život Srbiji. Bio je čak i dobrovoljac na Solunskom frontu, što dodatno osvetljava njegovu posvećenost.
Jedna od najimpresivnijih anegdota o njemu govori o trenutku kada je na granici bilo problema sa papirologijom za 230 srpske dece, koja nisu mogla da pređu granicu. Frotingham ih je tada sve usvojio, pokazujući svoju nesebičnost i humanost.
Predstava „Dve žene i jedan rat“ ne samo da istražuje lične priče ovih heroina, već i širi svest o značaju njihovih dela i borbi. U kontekstu savremenog društva, ona postavlja pitanje o tome koliko se cenimo i sećamo na ljude koji su učinili mnogo za druge, a često ostaju u senci.
U današnje vreme, važno je prisetiti se ovakvih priča i preneti ih na mlađe generacije. Kroz umetnost, kao što je pozorište, možemo oživeti sećanja na heroje koji su oblikovali našu prošlost. Predstava takođe služi kao podstrek za razmišljanje o humanitarnim akcijama danas i kako svako od nas može doprineti zajednici.
Ova predstava ne samo da oživljava sećanje na Mejbl Grujić i Jelenu Lozanić, već takođe inspiriše publiku da se zamisli nad sopstvenim delima i doprinosima društvu. Kroz likove ovih hrabrih žena, gledaoci imaju priliku da vide snagu, odanost i posvećenost koje su potrebne da se prevaziđu teške okolnosti.
Kako se predstava razvija, tako i publika počinje da razume složenost ljudskih sudbina i važnost empatije i solidarnosti. „Dve žene i jedan rat“ je više od same drame; to je poziv na akciju i podsećanje na to koliko je važno biti human i koliko je naše delovanje važno u svetu koji se brzo menja.
