Autobiografija kneginje Jelisavete Karađorđević pod nazivom „Tamo daleko“, koja je objavljena 2024. godine, predstavlja duboku i emotivnu refleksiju o gubitku identiteta i potrazi za sopstvenim mestom u svetu. Tokom predstavljanja knjige u Istorijskom muzeju Srbije, profesorka Slavica Garonja istakla je važnost ovog dela, naglašavajući literarni talenat autorke koji se ogleda u njenim dnevničkim beleškama i narativnim celinama. Garonja je ukazala na to da se junakinja, nakon brojnih životnih peripetija, vraća u mesto iz kojeg je nekada bila prisiljena da ode, što simbolizuje duboke emotivne i identitetske borbe koje su deo ljudskog iskustva.
Jelisaveta Karađorđević, kao petogodišnje dete, doživela je puč 27. marta 1941. godine. Ovaj događaj je bio prelomni trenutak u njenom životu, jer je njen otac, knez-namesnik Pavle, bio primoran da napusti Jugoslaviju i da sa porodicom ode u izgnanstvo. Ova trauma iz detinjstva ostavila je trajan pečat na njen život i oblikovala njene kasnije stavove i osećaje prema domovini.
Knjiga „Tamo daleko“ nije samo lična priča, već i univerzalna drama o potrazi za identitetom i pripadnošću. Kroz svoje sećanje na detinjstvo, Jelisaveta istražuje teme gubitka, nostalgije i nade. Ona se suočava sa izazovima života u izgnanstvu, ali i sa preprekama koje je čekaju kada se konačno vrati u svoju zemlju. Na taj način, autobiografija postaje refleksija šireg društvenog i istorijskog konteksta, koji je oblikovao sudbine mnogih ljudi u bivšoj Jugoslaviji.
Garonja je takođe naglasila da se u autobiografiji može primetiti snažan literarni izraz, koji kombinuje elemente ličnih sećanja sa narativnim tehnikama. Ovo delo je rezultat dubokog promišljanja o sopstvenoj prošlosti, ali i o sudbini naroda koji je prošao kroz turbulentne periode. Jelisaveta piše o svojim osećanjima, strahovima i snovima, čineći čitaoca svedokom njenog unutrašnjeg sveta.
Osim lične dimenzije, knjiga „Tamo daleko“ takođe istražuje političke i društvene okolnosti koje su uticale na život porodice Karađorđević. Kroz prizmu lične istorije, Jelisaveta osvetljava šire pitanje identiteta i pripadnosti, koja je posebno relevantna u kontekstu današnjih globalnih migracija i sukoba. Njena priča je podsećanje na to kako politika može oblikovati sudbine pojedinaca i porodica, često na način koji je izvan njihove kontrole.
Kneginja Jelisaveta se u svojoj autobiografiji ne boji da istražuje teške teme, kao što su gubitak, trauma i nostalgija. Njen tekst je prožet emotivnom snagom, koja čitaocu omogućava da se poveže sa njenim iskustvima i osećanjima. Ova autobiografija predstavlja ne samo ličnu priču, već i kolektivnu memoriju jednog naroda koji se suočava sa izazovima modernog doba.
U zaključku, „Tamo daleko“ je više od obične autobiografije; to je delo koje poziva na razmišljanje o identitetu, pripadnosti i snazi ljudskog duha. Kroz svoje reči, kneginja Jelisaveta Karađorđević ostavlja snažnu poruku o važnosti sećanja i suočavanja sa sopstvenom prošlošću. Ova knjiga će sigurno ostati urezana u pamćenju čitalaca, kao podsetnik na složenost ljudskih sudbina i neprekidnu potragu za mestom u svetu.
