Bivša državna sekretarka MUP Srbije, Dijana Hrkalović, osuđena je na 16 meseci zatvora zbog krivičnog dela trgovina uticajem. Specijalni sud u Beogradu donio je ovu presudu nakon skoro tri godine suđenja, u kojem su razmatrane optužbe protiv troje nekadašnjih visokih funkcionera srpske policije. Pored Hrkalović, osuđen je i Milorad Šušnjić, bivši načelnik Policijske uprave u Novom Sadu, na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. U međuvremenu, Dejan Milenković, bivši šef Službe za specijalne istražne metode (SSIM), oslobođen je optužbi.
Predsednica Krivičnog veća, Slađana Marković, naglasila je da su neki od optužbi dokazane, ali da u slučaju Milenkovića nije bilo dovoljno dokaza o zloupotrebi njegovog službenog položaja. U obrazloženju presude, Marković je istakla da je Hrkalović uticala na Milenkovića da ne dostavi izveštaj o analizi mobilnih telefona Veljka Belivuka u vezi sa ubistvom Vlastimira Miloševića, što je bio ključni deo optužbe.
Prema presudi, izveštaji o mobilnim telefonima dostavljeni su tek pred kraj suđenja za ubistvo Miloševića, iako su postojali dokazi o sukobu između Miloševića i Belivuka. Hrkalovićeva je, kako je navedeno, bila uključena u postupak iako je tvrdila da je postupala po nalogu tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića.
U vezi sa operativnom obradom pod nazivom „Mangusta“, sud nije mogao da dokaže krivicu Hrkalović i Milenkovića. Ova operativna obrada uključivala je audio i video zapise koji su dostavljeni tužilaštvu. Sud je konstatovao da je ceo dokazni materijal bio na raspolaganju, ali nije mogao da utvrdi ko je i zašto skraćivao deo materijala.
S druge strane, Milorad Šušnjić je osuđen zbog zloupotrebe položaja kada je stavio kriminalca Darka Eleza na fiktivnu obradu, čime je pokušao da ga zaštiti od drugih službi. Ovaj potez usledio je nakon što je Želimiro Kreštalica prijavio pretnje smrću koje mu je upućivao Elez. Umesto da se postupa po ovoj prijavi, napravljena je samo službena beleška koja nije bila zavedena.
Sudsko veće je utvrdilo da su svedoci potvrdili da je Elez bio pod zaštitom, dok su se žalbe Kreštalice ignorisale. U presudi se navodi da je Hrkalović upozoravala da Eleza niko ne sme da ubije, dok su policijski službenici koji su pratili Eleza bili pozivani na razgovore kako ne bi nastavili sa svojom operativnom obradom.
U vezi sa operativnom obradom „Kroše“, sud nije našao dokaze protiv Milenkovića. Utvrđeno je da je materijal dostavljen Službi za borbu protiv korupcije, ali nije stigao do odeljenja u Novom Sadu. Ova obrada uključivala je snimke susreta tadašnjeg direktora „Srbijašuma“ sa određenim osobama, među kojima je bio i Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je tražilo kazne od pet godina zatvora za Hrkalović, dve godine za Šušnjića, dok je Milenkoviću zatražena godina dana zatvora. Presuda je izazvala velike reakcije u javnosti, s obzirom na to da su nekadašnji visoki funkcioneri policije bili umešani u ozbiljne kriminalne radnje i zloupotrebe.
Ovaj slučaj ukazuje na duboke probleme u sistemu bezbednosti i pravde u Srbiji, kao i na potrebu za reformama unutar policijskih struktura. Osuđeni su, na neki način, simboli korupcije i zloupotrebe vlasti, što dodatno naglašava važnost transparentnosti i odgovornosti u radu državnih institucija. Na osnovu presude, očekuje se da će se pokrenuti nove istrage koje bi mogle rasvetliti slične slučajeve i doprineti jačanju pravnog sistema u zemlji.
