Lazar Knežević (59) osuđen je u Višem sudu u Beogradu na četiri godine zatvora zbog pokušaja ubistva konobara Nebojše Savića u jednom restoranu na Voždovcu, incident koji se dogodio u januaru prošle godine. Pored zatvorske kazne, sud je odlučio da produži njegov pritvor do pravosnažnosti presude.
Sudija Olivera Pajić je istakla da je Knežević zločin počinio sa umišljajem, svesno i namerno, iako je bio pod dejstvom alkohola, što je uticalo na njegovu uračunljivost, ali ne u dovoljnoj meri da bi to promenilo kvalifikaciju dela. Tokom suđenja, utvrđeno je da je Knežević ušao u restoran, prišao Saviću koji je stajao kod šanka i ispalio rečenicu „šta ćeš sad“ pre nego što ga je ubo u stomak oštrim, metalnim predmetom, za koji je Knežević tvrdio da je dleto koje je imao u radnoj jakni.
Sudija Pajić je naglasila da je Saviću naneta povreda koja je bila opasna po život, ali je opasnost otklonjena zahvaljujući hitnoj hirurškoj intervenciji u bolnici. U obrazloženju presude, sud je zauzeo stav da je reč o pokušaju ubistva, a ne o teškim telesnim povredama, kako je to tvrdila odbrana. Na snimku sa nadzorne kamere nije se moglo primetiti da je konobar krenuo ka Kneževiću, što bi moglo da ukaže na samoodbranu.
Knežević je nakon incidenta izbačen iz restorana, ali se vratio, navodno zbog izgubljenih naočara. Međutim, sud je odbacio ovu tvrdnju, smatrajući da se Knežević vratio sa šiljatim predmetom, što ukazuje na nameru da ponovo napadne Savića. Sudija je takođe odbila predlog odbrane da se Knežević prebaci u kućni pritvor, ističući da je lekar veštak preporučio lečenje od alkoholizma, a da bi Knežević kod kuće mogao ponovo da pije i potencijalno ponovi krivično delo.
Presuda je izazvala različite reakcije javnosti, s obzirom na to da se radi o ozbiljnom delu koje je moglo imati tragične posledice. Incident je podsetio na problem nasilja u društvu, kao i na potrebu za većim merama zaštite kako radnika u ugostiteljstvu, tako i ostalih građana.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na to kako sudovi tretiraju nasilje i pokušaje ubistva, posebno kada su u pitanju motivi i okolnosti pod kojima su zločini počinjeni. Uloga alkohola kao faktora koji smanjuje uračunljivost počinioca često se razmatra u sudskim postupcima, ali kao što je istaknuto u ovom slučaju, to ne oslobađa počinioca odgovornosti za njegove postupke.
Prema izveštajima, Knežević se na suđenju branio tvrdnjama da nije imao nameru da ubije Savića, ali su dokazi, uključujući video snimke i medicinske izveštaje, ukazali na suprotno. Ovaj slučaj ponovo otvara važna pitanja o pravima žrtava, kao i o odgovornosti pojedinaca kada su pod uticajem alkohola ili drugih supstanci.
S obzirom na sve navedeno, presuda Kneževiću je važan korak ka prevenciji nasilja i zaštiti žrtava. Očekuje se da će ovaj slučaj poslužiti kao primer za slične situacije u budućnosti, kao i podsticaj za dodatne mjere zaštite i edukacije o nasilju u društvu.
Konačno, sudski procesi ovakve prirode često su izazovni za sve uključene strane, ali su takođe ključni za očuvanje pravde i bezbednosti u zajednici. U ovom slučaju, čini se da je pravda zadovoljena, ali i dalje ostaje potreba za daljim radom na smanjenju nasilja i zaštiti svakog pojedinca u društvu.
