Prosečna neto plata u Crnoj Gori u februaru 2025. godine iznosila je 1.002 evra, što predstavlja blagi pad od 0,2 odsto u odnosu na januar, kako je danas saopštila crnogorska Uprava za statistiku (Monstat). Ovaj podatak dolazi u trenutku kada su potrošačke cene u februaru zabeležile rast od 0,4 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. Na osnovu ovih informacija, može se zaključiti da su realne zarade u istom periodu pale za 0,6 odsto, što dodatno naglašava ekonomske izazove s kojima se suočavaju građani.
U saopštenju se takođe ističe da je prosečna neto plata u Crnoj Gori veća za 22 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovaj rast plata može se delimično pripisati ekonomskom oporavku nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, ali i povećanju minimalne plate koje je u velikoj meri uticalo na poboljšanje životnog standarda.
Analitičari naglašavaju da, iako se plata povećala u odnosu na prošlu godinu, rast potrošačkih cena može ukazivati na inflacione pritiske koji su prisutni u ekonomiji. Ovi pritisci mogu biti rezultat globalnih ekonomskih kretanja, kao i lokalnih faktora, uključujući povećanu potražnju i troškove proizvodnje.
Ekonomski stručnjaci ukazuju na to da pad realnih zarada može negativno uticati na kupovnu moć građana, što može imati dugoročne posledice za domaću ekonomiju. U tom smislu, važno je da vlasti preduzmu mere koje će stabilizovati cene i osigurati rast plata u skladu sa inflacijom.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je beležila rast u različitim sektorima, uključujući turizam i građevinarstvo, što je doprinelo jačanju ekonomije. Međutim, izazovi poput globalnih ekonomskih nestabilnosti, promena u potražnji za turističkim uslugama, kao i unutrašnjih strukturnih problema, i dalje predstavljaju prepreke za održiv rast.
Pored toga, demografski trendovi, uključujući odlazak mladih iz zemlje u potrazi za boljim prilikama, dodatno komplikuju situaciju. Odliv radne snage može dovesti do smanjenja ponude radne snage na domaćem tržištu, što može dodatno pritisnuti plate i uslove rada.
U svetlu ovih informacija, vlasti će morati da razmotre strategije koje će podržati rast plata i ekonomski razvoj, kao i da se fokusiraju na stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. To može uključivati poticanje investicija, poboljšanje infrastrukture, kao i podršku malim i srednjim preduzećima koja čine okosnicu ekonomije.
Iako su plate u Crnoj Gori veće nego pre godinu dana, važno je da se nastavi sa praćenjem inflacije i potrošačkih cena kako bi se osiguralo da rast plata ne bude samo nominalan, već i realan, koji može doprineti poboljšanju životnog standarda svih građana.
U zaključku, podaci o platama u Crnoj Gori ukazuju na mešovitu sliku. Dok se beleži rast u odnosu na prošlu godinu, izazovi sa inflacijom i realnim zaradama postavljaju pitanja o održivosti ovog trenda. Od ključnog je značaja da vlada i ekonomski akteri saradjuju kako bi se obezbedila stabilnost i rast u budućnosti.
