Američki političar Rod Blagojević je komentarisao odluku Interpola da odbije zahtev za hapšenjem Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, ističući kako se radi o još jednom primeru kako evropske „neizabrane demokrate“ postupaju. Blagojević je na društvenoj mreži Iks izrazio zapanjenost načinom na koji neizabrane birokrate u Evropskoj uniji koriste taktike koje su prethodno primenjene protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koristeći pristrasne i politizovane tužioce i sudove.
U svom postu, Blagojević je označio nekoliko istaknutih ličnosti, uključujući Ilona Maska, Džej Di Vensa i Milorada Dodika, naglašavajući njihovu ulogu u aktuelnim političkim dešavanjima. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Dodik bio na službenoj poseti Izraelu, gde se sastao sa premijerom Benjaminom Netanijahuom i prisustvovao međunarodnoj konferenciji o borbi protiv antisemitizma.
Prethodno je Sud Bosne i Hercegovine, koji se proglasio nenadležnim za teritoriju Republike Srpske, zatražio od Kancelarije Interpola u Sarajevu da izda crvenu međunarodnu poternicu za Dodikom i predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske, Nenadom Stevandićem. Ovaj zahtev je usledio zbog navodnog neodazivanja njih dvojice na poziv vanustavnog Tužilaštva Bosne i Hercegovine, koje ih je pozvalo na saslušanje zbog optužbi za „rušenje ustavnog poretka“.
Međutim, Interpol je odlučio da odbije zahtev iz Sarajeva za raspisivanje crvene međunarodne poternice, što je dodatno pojačalo sumnje u političke motive iza ovog zahteva. Odluka Interpola je dočekana sa olakšanjem u određenim političkim krugovima u Republici Srpskoj, dok je kritikovana od strane onih koji se protive Dodiku.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, gde su odnosi između entiteta veoma osetljivi. Dodik, koji je poznat po svojim nacionalističkim stavovima i često se suprotstavlja centralnim vlastima u Sarajevu, nastavlja da se predstavlja kao legalno izabrani lider, dok ga njegovi protivnici optužuju za autoritarno vladanje i kršenje Ustava.
U isto vreme, mnogi analitičari ističu da je odbijanje zahteva za poternicu od strane Interpola još jedan indikator kako međunarodna zajednica gleda na situaciju u Bosni i Hercegovini. Ovaj slučaj takođe postavlja pitanja o efikasnosti pravnog sistema u zemlji i njegovoj sposobnosti da se nosi sa političkim pritiscima.
Tokom posete Izraelu, Dodik je naglasio važnost međunarodne saradnje i borbe protiv antisemitizma, što je dodatno pojačalo njegovu poziciju na međunarodnoj sceni. Njegovi pristalice tvrde da je ova poseta dokaz njegove sposobnosti da predstavlja interese Republike Srpske i da se bori protiv lažnih optužbi koje dolaze iz Sarajeva.
Ipak, pitanje ostaje kako će se ova situacija razvijati u budućnosti. Mnogi se pitaju da li će Dodik i Stevandić moći da nastave sa svojim politikama bez straha od pravnih posledica ili će se pritisci iz Sarajeva pojačati, posebno u svetlu međunarodnih događaja.
U svakom slučaju, situacija u Bosni i Hercegovini ostaje složena, a odluka Interpola može imati dugoročne posledice na politički pejzaž zemlje. Blagojevićeva izjava o „neizabranim demokratama“ i njegov poziv na jedinstvo među liderima pokazuje koliko je važno da se politički akteri u regionu fokusiraju na dijalog i saradnju umesto sukoba i polarizacije. Samo vreme će pokazati kako će se ova kriza razrešiti i kakve će posledice imati po stabilnost i sigurnost u regionu.
