Milovan Đilas, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata, opisao je svoje mučenje u zloglasnoj Glavnjači u aprilu 1933. godine, kada je uhapšen zbog članstva u Komunističkoj partiji. Njegova autobiografska proza „Ideal i profesija, uspomene revolucionara“ obuhvata period od dolaska u Beograd 1929. godine do početka Drugog svetskog rata. Iako je pisana 1955-56, do danas nije doživela jugoslovensko ili srpsko izdanje.
Đilas je opisao svoje poznanstvo sa brojnim političkim ličnostima tog vremena, uključujući Aleksandra Rankovića, Koču Popovića, Mošu Pijadu, Andriju Hebranga i druge. Takođe je podelio svoje iskustvo u zatvoru i mučenjima koje je pretrpeo od strane vlasti. Knjiga pruža dragocen uvid u političku situaciju tog vremena, diktature kralja Aleksandra i odnose unutar Komunističke partije.
Đilasova knjiga takođe sadrži opise susreta sa poznatim književnicima poput Desanke Maksimović, koje je smatrao hrabrom i dostojanstvenom osobom. Takođe je opisao pokušaje flerta jedne žene, Jarke Ribnikar, koja je bila supruga poznatog novinara Vladislava Ribnikara.
Knjiga pruža uvid u političke i društvene događaje toga vremena, od surove diktature do borbe za slobodu i demokratiju. Đilas je kroz svoje iskustvo pružio neprocenjivu istorijsku dokumentaciju o jednom turbulentnom periodu jugoslovenske istorije.
„Prijateljstva i izdaje, politika i patnja, suviše su složene stvari, da se sve to stane u jednu knjigu“, završava Đilas svoju priču, ostavljajući čitaoca da sam donese zaključke o zbivanjima tog burnog perioda. Knjiga „Ideal i profesija, uspomene revolucionara“ pruža uvid u političke i lične dileme jednog od najznačajnijih jugoslovenskih političkih figura tog doba.
