U drugoj polovini 1919. godine, prvi talas izbeglica stigao je u Kraljevinu SHS sa Rusko-jugoslovenskim odborom koji je bio zadužen za njihovo zbrinjavanje. Nakon formiranja Državnog odbora, Državna komisija je preuzela brigu o ruskim izbeglicama, nadgledajući njihov smeštaj, zapošljavanje, finansije i druge svakodnevne potrebe. Rusi su brzo učestvovali u društvenom životu, čuvajući svoju tradiciju i kulturu. Mnogi su osnivali udruženja i ustanove u različitim oblastima, doprinoseći kulturnom i ekonomskom razvoju.
Nakon poraza generala Denjikina u proleće 1920. godine, drugi talas izbeglica je stigao preko Bugarske i Rumunije, a treći i četvrti talas preko Krimske evakuacije. Izbeglice su se brzo integrisale u društvo, ali je glavni problem bio pronalazak posla. Mnogi su morali raditi fizičke poslove kako bi preživeli, dok su obrazovani ljudi često bili angažovani na privremenim poslovima u administraciji, građevinarstvu i obrazovanju.
Oficiri su u početku imali više sreće sa zapošljavanjem, ali su se kasnije teško snalazili zbog smanjenja potrebe za njihovim uslugama. Izbeglice sa Krimske evakuacije su bili angažovani na građevinskim radovima i putnoj infrastrukturi, što je omogućilo rešavanje problema smeštaja i troškova. Ruski vojnici i oficiri su gradili i rekonstruisali puteve širom Kraljevine, doprinoseći modernizaciji i infrastrukturnom razvoju.
Izbeglice su koje su bili preduzetnici ili majstori određenih zanimanja otvarali male radnje, poput fotografskih, ugostiteljskih, obućarskih ili trgovačkih radnji. Neki od njih su uspešno poslovali, doprinoseći ekonomskom razvoju lokalnih zajednica. Rusi su pokazali svoju odanost otadžbini i zahvalnost prema domovini koja ih je prihvatila, čuvajući svoju kulturu i tradiciju.
Nakon stabilizacije države i uvođenja redovnog vojnog roka, granice su čuvane od strane domaćih vojnika, smanjujući broj ruskih oficira koji su se bavili pograničnom službom. Postepenim smanjenjem broja izbeglica, mnogi su tražili bolje poslovne prilike u drugim zemljama. Izbeglice su ostavile značajan trag u ekonomskom, kulturnom i društvenom životu Kraljevine, doprinoseći razvoju i integraciji u novo okruženje.
Zajednička crta svih izbeglica bila je lojalnost prema svojoj drugoj domovini, što se manifestovalo kroz svakodnevne aktivnosti i rad na poboljšanju lokalnih zajednica. Uspeh i doprinos ruskih izbeglica u različitim oblastima pokazuje njihovu sposobnost da se prilagode novim uslovima i doprinesu razvoju društva u koje su stigli.
