Željko Delibašić (62) je na suđenju u Višem sudu u Beogradu priznao da je ubio svoju suprugu Ankicu (57) 2. juna 2024. godine, ali osporava pravnu kvalifikaciju dela kao teškog ubistva. Njegovo emotivno izlaganje u sudu, koje je uključivalo i suze, ukazalo je na njegovu unutrašnju borbu i osećaj krivice prema njihovoj ćerki, koja je sada nosila teret tog tragičnog događaja.
Delibašić je tokom suđenja opisao svoj brak sa Ankicom, ističući da su se upoznali 2001. godine, a da su se brzo venčali i dobili ćerku. Iako je bio policajac sa 33 godine iskustva, Delibašić je priznao da nije mogao ni da zamisli da će doći do ovakvog incidenta. Njegova izjava otkriva da su u braku postojali ozbiljni problemi, uključujući njenu netrpeljivost i kontrolu, kao i njegovo opterećenje finansijskim problemima.
Delibašić je govorio o tome kako je Ankica često izazivala sukobe i bila netolerantna, dok je on pokušavao da izdrži situaciju zbog želje da zadrži porodičnu jedinicu. Njihov odnos postao je dodatno komplikovan kada je Ankica započela posao u medijskoj grupi i počela da se druži s novim ljudima. Počela je da pije, što je dodatno pogoršalo napetost u domu. Delibašić je priznao da je pokušavao da je ubedi da potraži pomoć zbog problema sa alkoholom, ali bez uspeha.
U noći ubistva, Delibašić je bio uznemiren zbog sukoba sa suprugom. Opisao je kako je uzeo bejzbol palicu i udario je, a zatim, pod pritiskom trenutka, uzeo nož. U trenutku kada je shvatio šta se desilo, bio je u šoku i nije mogao da veruje da je ubio svoju suprugu. Njegovo ponašanje nakon incidenta, uključujući pranje krvi i odlazak u policiju, dodatno je ukazalo na njegovu dezorijentaciju i psihički pritisak.
Delibašić je takođe govorio o svojoj borbi sa depresijom, koja ga prati od 1992. godine, kao i o problemima koje je imao tokom svoje karijere. Njegova iskustva iz rata i stresovi koje je doživeo doveli su do nekoliko epizoda depresije, što je dodatno uticalo na njegovu emocionalnu stabilnost.
Suđenje se nastavlja, a sud je odredio dodatno neuropsihijatrijsko veštačenje kako bi se procenila Delibašićeva uračunljivost u trenutku ubistva. Njegova izjava u sudu, koja je bila iskrena i emotivna, pokazuje složenost ljudskih odnosa i duboke unutrašnje borbe koje pojedinci mogu doživeti.
Ova tragična priča je podsećanje na to kako se problemi u braku mogu razviti u katastrofalne posledice, a takođe otvara pitanja o mentalnom zdravlju i potrebi za podrškom u teškim vremenima. Delibašićeva krivica i bol su evidentni, a ishod suđenja će imati dugotrajne posledice ne samo za njega, već i za njegovu ćerku, koja će zauvek nositi teret gubitka majke.
