Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se Zapadu, ističući da će proći nekoliko godina pre nego što Zapad bude mogao da prestane da koristi rusku naftu i gas. Ove komentare izneo je tokom sastanka sa liderima i mladim preduzetnicima, a prenosi ih novinska agencija Interfaks. Putin je naglasio da je malo verovatno da će zapadne zemlje moći da odbiju ruske energetske resurse u bliskoj budućnosti, što dolazi u trenutku kada se očekuje da će Rusija ostvariti značajne prihode od izvoza fosilnih goriva.
U prvih 100 dana sukoba u Ukrajini, Rusija je od izvoza fosilnih goriva zaradila čak 93 milijarde evra. Većina ovih resursa otišla je u Evropsku uniju, koja je, prema istraživanju finskog Centra za istraživanje energije i čistoću zraka (CREA), potrošila oko 57 milijardi evra na ruske fosilne goriva, što predstavlja 61% ukupnog izvoza. Ova situacija dolazi usred rasta cena nafte, koje su u 2023. godini porasle za oko 50%, dostižući 13-godišnje maksimalne vrednosti zbog oskudnih zaliha i povećane potražnje nakon pandemije koronavirusa.
Putinovi komentari naglašavaju trenutne ekonomske realnosti, s obzirom na to da su cene energenata porasle zbog ratnog sukoba u Ukrajini i sankcija koje su na snazi protiv Rusije. Ujedno, analize sugerišu da bi ruski prihodi od nafte i gasa mogli dostići 285 milijardi dolara ove godine, što predstavlja porast od 20% u odnosu na 2021. godinu, kada su iznosili 235,6 milijardi dolara. Ova predviđanja dolaze iz izveštaja Bloomberg Economics, koji upozorava na potencijalne ekonomske efekte ovih kretanja.
U međuvremenu, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pokušavaju da pronađu načine za obezbeđivanje potrebnih energenata, uprkos sankcijama. Izveštaji navode da se ruska nafta i dalje prodaje pod raznim prepravljenim oznakama, a neki azijski kupci profitiraju dok Rusija nastavlja da ostvaruje dobit. U ovom kontekstu, moguće je i da će se u budućnosti pojaviti nove sankcije prema Rusiji, što bi moglo uticati na dostupnost energenata u zemljama poput Srbije.
Ova situacija izaziva zabrinutost, posebno u svetlu nedavne panike u Berlinu, gde je Nemačka ostala bez rezervi u budžetu. Ova kriza može imati dalekosežne posledice za evropsku ekonomiju, koja se već suočava sa izazovima u vezi sa snabdevanjem energijom i rastućim troškovima života.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno kada su u pitanju odnosi između Rusije i Zapada. Putinovi komentari sugerišu da Moskva ne planira da se povuče iz energetskog tržišta, a zapadne zemlje će morati da se suoče sa realnošću da će ruski energetski resursi ostati ključni deo globalne ekonomije još neko vreme.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će energetska kriza i geopolitika nastaviti da oblikuju globalne odnose i ekonomije u narednim godinama. Na Zapadu se očekuje da će se prilagoditi novim realnostima, dok će Rusija nastaviti da koristi svoje resurse kao sredstvo uticaja na svetskoj sceni. U tom smislu, predstojeći meseci će biti kritični za oblikovanje budućnosti energetskih odnosa i globalne ekonomije.
