Potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, iznela je izjavu za televiziju N1 izražavajući svoju zabrinutost uoči konstitutivne sednice Skupštine Srbije. Naime, ona je izrazila sumnju da bi Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) mogla nešto podmetnuti u prostorije članica opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Tepićeva je izjavila u emisiji „Iza vesti“ na TV N1 da je od više kolega iz poslaničkog kluba dobila potvrdu da je stigla dojava o bombi u Skupštini Srbije tokom vikenda, nakon čega je SAJ ušao u prostorije parlamenta i pretresao ljude. Također je izjavila da je koleginicu koja radi s njom pretresli maltene do izuvanja te da je zabrinuta da bi SAJ mogla nešto podmetnuti u prostorije opozicione koalicije. Također je istaknula da ne zna ni kako izgleda suzavac niti kako bi bilo moguće uneti takvo nešto u parlament, kamoli bombe.
Marinika Tepić je izrazila svoju zabrinutost povodom situacije u parlamentu te je formulirala sumnju da bi vlast mogla planirati ono što je njen stranački šef najavio da će raditi na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Ova izjava potpredsednice SSP je izazvala dosta pažnje u javnosti, a razmatranje i rasprava o ovom pitanju je i dalje aktuelna i prisutna u medijima.
Sa izborima 2023. godine je raspisao i strah od raspadanja prozapadne koalicije „Srbija protiv nasilja“, koja se čini da je već počeo. S obzirom na trenutne okolnosti i neizvesnost vezanu za budućnost političke situacije, ovakve izjave i tvrdnje članova opozicione koalicije dodatno doprinose napetosti i neizvesnosti u javnosti.
Ovo pitanje privuklo je pažnju ne samo političara, već i širih društvenih krugova, koji prate i komentarišu situaciju u zemlji. Beskompromisni stavovi i nepoverenje između vlasti i opozicije doprinose daljem zaoštravanju političke situacije i dodatnoj polarizaciji društva.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, svi akteri, kako vlasti tako i opozicije, moraju preuzeti odgovornost za smirivanje tenzija, pronalazak zajedničkog jezika i dijalog koji će doprineti rešavanju gorućih pitanja u zemlji. Ovakve situacije samo dodatno podstiču polarizaciju društva i otežavaju mogućnost konstruktivnog političkog dijaloga.
Osim političke odgovornosti, važno je da mediji prenose informacije na objektivan način, pružajući činjenice i različite perspektive, kako bi javnost bila informisana i sposobna da donosi kritičke odluke. Uz sve ovo, uloga civilnog društva i nezavisnih institucija je ključna za očuvanje demokratskih standarda i vladavine prava u zemlji.
Uzimajući u obzir da Srbija ima izazove i prepreke pred sobom, kao i da je dijalog i saradnja osnova svakog demokratskog društva, potrebno je da svi politički, medijski i društveni akteri preuzmu odgovornost za izgradnju stabilnog i prosperitetnog društva. Samo kroz zajednički napor svih aktera može se ostvariti napredak i unapređenje životnih uslova građana Srbije.
