Nedovoljno je poznato da je tokom zločinačke agresije NATO na tadašnju SRJ 1999. godine, agresor pokušao kopneni napad na našu zemlju sa teritorije Republike Albanije, posebno na području karaule Košare i Paštrika, u Kosovskom regionu. Već 1998. godine u Albaniji je razrađen plan pod nazivom „Kondor“, koji je podrazumevao usklađenu kopnenu operaciju albanske vojske, terorističkih snaga sa teritorije Albanije i tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ovaj plan imao je za cilj razbijanje Prištinskog korpusa i ovladavanje Kosovom.
U Pentagonu su, mesecima pre same agresije, pripremljeni planovi pod nazivom „Strela“. Prema ideji generala Veslija Klarka, ova operacija je predstavljala uvod u kopnenu akciju NATO snaga, uz podršku terorističkih snaga OVK. U knjizi Agima Zogaja, koja se bavi ovim temama, ističe se da su Košare imale poseban značaj za OVK i da je planirano povezivanje ovog područja sa Dukađinskom ravnicom, kao i ubacivanje oružja i novih snaga iz Albanije.
Kopnena operacija „Strela“ započela je 9. aprila 1999. godine, a realizovana je u dve faze. Prva faza, koja je trajala do 30. maja, obuhvatila je pravac Tropoja – Košare – Dečani, dok je druga faza, koja se odvijala do 10. juna, uključivala pravac Kuks – Prizren. Ova brza tranzicija iz vazdušne u kopnenu agresiju sugeriše da su NATO generali verovali da će naići na mali otpor.
Granični bataljoni koji su imali zadatak da brane granicu prema Albaniji, suočili su se sa teškim izazovima. Prvi odred 125. i 549. motorizovane brigade, 53. granični bataljon iz Đakovice, imao je ključnu ulogu u odbrani. Njihov zadatak bio je da zaustave agresora na državnoj granici i omoguće snagama iz dubine da se reorganizuju.
U tom trenutku, NATO strategija se bazirala na korišćenju vazdušnih udara kako bi se slomila volja za otporom i oslabio vojni potencijal Jugoslavije. Treća faza agresije, prema planu, podrazumevala je kopnenu intervenciju uz pomoć OVK-a, koji su bili organizovani u više borbenih zona.
Agresija NATO na SRJ, koja je započela 24. marta 1999. godine, bila je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i bez objave rata. U tom periodu, vazduhoplovne snage 12 zemalja, uključujući i tri nosača aviona, učestvovale su u bombardovanju. Napadi su trajali neprekidno, a teritorija Kosova i Metohije bila je podeljena na različite zone bombardovanja.
Generacija heroja koja se borila na Košarama pokazala je izuzetnu hrabrost i posvećenost. Njihova borba nije samo bila za odbranu teritorije, već i za očuvanje nacionalnog identiteta i dostojanstva. U trenucima najvećih iskušenja, junaci Košara su ostali nepokolebljivi, boreći se za slobodu i otadžbinu, čime su postali simbol otpora i inspiracija za buduće generacije. Srbija se ponosi svojim herojima odbrane Košara, Kosova i Metohije.
