Beli orao mišar, retka vrsta ptice koja je u Srbiji primećena samo dva puta, poslednjih sedam dana viđena je u okolini Užica, tačnije u mestu Gajevi. Ova ptica je primećena prvi put prošlog četvrtka od strane Miroljuba Stanojevića, koji kaže da je prvobitno pomislio da je u pitanju galeb, ali je zatim kroz dvogled primetio da je u pitanju beli orao sa malo crnih krila.
Miroljub Stanojević, koji je prvi primetio ovu neobičnu pticu, za Tanjug je izjavio: „Pomislio sam da je galeb, ali otkud mediteranska ptica kod nas? Pratio sam je i uz pomoć dvogleda sam video da je orao, beli i da ima malo crna krila.“
Ova vrsta orla je poznata po tome što je retka i što se u Srbiji primećuje veoma retko – samo dva puta, čime je otkriće ovog orla u okolini Užica pravi izuzetak.
Uz to, beli orao mišar je u Srbiji klasifikovan kao vrsta koja je podložna izumiranju, stoga je ovo otkriće još značajnije jer doprinosi boljem razumevanju i praćenju ove retke vrste.
U Vučku Ivanoviću, ornitolozima koji se bavi istraživanjem ptica, tvrdi da se beli orao mišar povremeno pojavljuje u zemljama zapadno od Srbije, ali je njegovo pojavljivanje u samoj Srbiji veoma retko. On takođe navodi da je ova pojava belog orla mišara u okolini Užica veoma važna jer je moguće da ptica traži novo stanište, što će biti moguće vrlo korisno za dalje istraživanje ove vrste.
Stručnjaci ističu da ovakva otkrića pružaju dragocene inormacije i podatke o migracijama i rasprostiranju vrsta ptica, uz obezbeđivanje osnovnih informacija o njihovim staništima i potrebama. S obzirom na to da beli orao mišar pripada retkim vrstama orlova, svaki podatak koji se prikupi o ovoj vrsti je od ključnog značaja za razvoj strategija zaštite ove vrste, te njeno praćenje u budućnosti.
Pojavljivanje ove ptice takođe privlači pažnju lokalnih stanovnika koji su svedoci ovog izuzetnog otkrića i koji se sa velikim interesovanjem odnose prema belom orlu mišaru.
Beli orao mišar je ptica grabljivica koju karakteriše prisustvo bele boje na donjem delu krila, dok je gornji deo krila i leđa u tamnoj nijansi. Ovo je dovoljan dokaz da se radi o belom orlu mišaru.
Iako je beli orao mišar veoma retka ptica, to ne znači da se ne pokušava zaštititi njeno stanište i vrstu kao celinu. Naprotiv, očuvanje retkih vrsta ptica je jedan od ciljeva zaštite prirode, kako u Srbiji, tako i u celom svetu.
Sistematsko prikupljanje podataka, uz pomoć tehnika kao što su označavanje ptica prstenovanjem, obezbeđuje konstantno praćenje stanja populacije ugroženih vrsta ptica i omogućava razvoj naučnih izveštaja i analiza.
Budući napori biće usmereni na sprovođenje konkretnih preventivnih mera koje će omogućiti uspešno praćenje najugroženijih vrsta ptica, uključujući i belog orla mišara.
Na osnovu svega iznetog, otkriće belog orla mišara u okolini Užica je značajno kako za lokalne stanovnike i ornitologe, tako i za ceo ekosistem i očuvanje retkih vrsta ptica, te se nadamo da će se ova vrsta retkih ptica uspešno zaštititi i pratiti i u budućnosti.
