U malom selu Roanda kod Svilajnca, Svetlana Nikolić i njen suprug Dobrica prkose statistikama i hrabro odgajaju svoju veliku porodicu koju čini deset sinova i pet kćerki. Svoj brak započeli su veoma mladi i uspeli su da stvore srećan dom pun ljubavi i radosti.
Svetlana, majka heroj, ističe da je od malih nogu vaspitavala decu da se drže zajedno i da nauče odgovornosti. Iako je svakodnevni život sa toliko dece zahtevan i pun obaveza, Nikolići uspevaju da se organizuju i da svima pruže ljubav, podršku i neophodnu pažnju. Deca su od malih nogu uključena u seoske poslove i već u ovim godinama pokazuju zavidne veštine.
Dobrica, kao glava kuće, tvrdi da dece nikada ne može biti previše i da je dobra genetika možda presudna za toliko potomstvo. Sa radom na pet hektara zemlje i brigom o stoci, Dobrica se trudi da obezbedi sve što je potrebno za normalno detinjstvo svojoj porodici. U ovom poljoprivrednom kraju, život na selu diktira ritam dana, ali oni to prihvataju sa radošću i zadovoljstvom.
Nikolići možda nemaju materijalno bogatstvo, ali imaju nešto mnogo važnije – veliku porodicu koja ih ispunjava srećom i ljubavlju. Njihova svakodnevna borba i radost koju pronalaze u jednostavnim stvarima poput Božićnih i Uskršnjih jutara, pokazuje da prava sreća ne zavisi od novca već od ljubavi i zajedničke podrške.
Ova priča o hrabroj majci, marljivom ocu i njihovoj brojnoj porodici doprla je do mnogih u Srbiji i inspiriše mnoge ljude. Nikolići su primer da ljubav, sloga i zajedništvo mogu prevazići sve teškoće i da prava sreća se nalazi u malim stvarima i porodičnim vrednostima. Njihova priča je podsticaj svima da cene ono što imaju i da uvek teže ka sreći i zajedničkom blagostanju.
