Osam majki i osam očeva koji su izgubili svoju decu u masakru u Malom Orašju i Duboni juče su postavili vence cveća za svako dete ubijeno i njihovog čuvara Dragana, ispred ulaza u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i zapalili sveće, piše portal Javni servis.
Kako se navodi, pre tri meseca, situacija je bila obrnuta. Tada su roditelji ubijenih u „Ribnikaru“ posetili Dubonu i Malo Orašje, svaki grob, mesta zločina, i sa roditeljima ubijenih mladih uspostavili prijateljstvo koje se nastavilo kroz redovnu komunikaciju.
Jučerašnji događaj je bio jako emotivan i težak za sve učesnike. Zbog toga su se mnoge porodice koje su izgubile svoje najmilije, uz mnoge druge građane, okupile i zajedno se molili za smirenje i da se ovakav zločin više nikada ne ponovi.
Iako prošlo više od godinu dana od ovog nemilog događaja, mnoge porodice još uvek teško podnose gubitak svoje dece, a ova vrsta okupljanja i zajedničkog žaljenja daje im snagu da se bore sa bolom i tugom koju osećaju.
Nakon ovog tužnog događaja, u medijima se otvorila diskusija o bezbednosti i zaštiti škola, kao i o potrebama i zahtevima roditelja za povećanjem bezbednosti u obrazovnim ustanovama.
Jedan od zahteva roditelja je da se pojačaju mere zaštite dece i osoblja u školama, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Takođe, postavlja se pitanje o mentalnom zdravlju pojedinaca koji su u stanju da izvrše ovakav zločin i kako se može prepoznati takva osoba i sprečiti katastrofu.
Obeležavanjem godišnjice ovog masakra i okupljanjem roditelja, istaknuta je važnost zajedništva i solidarnosti u teškim momentima, kao i važnost podrške za osobe koje nose teške emocionalne terete usled gubitka svojih najmilijih.
Ova tragedija je uzdrmala celu zajednicu i njen uticaj se još uvek oseća. Mnogi se nadaju da će se pravda ubrzo dostići i da će se oni koji su odgovorni za ovo nedelo suočiti sa zakonom.
Nakon svečanosti, nekoliko organizacija i negovanja uspomena, održano je više sastanaka na kojima su se analizirale mere zaštite škola i proširile informacije o mentalnom zdravlju i prevenciji nasilja.
Ove inicijative su rezultirale brojnim predlozima i akcijama koje će biti sprovedene u cilju poboljšanja bezbednosti škola i prevencije situacija poput ove.
Očito je da je ova tragedija imala dubok i trajan uticaj na zajednicu, ali se veliki koraci preduzimaju kako bi se smanjila mogućnost za ponovljanje ovakvih zločina.
U ovom periodu, veoma je bitno naglasiti važnost porodičnih vrednosti, kao i podrške i solidarnosti među građanima. Samo zajedno i sa puno ljubavi i saosećanja možemo prebroditi teške trenutke i raditi na zajedničkom cilju – stvaranju sigurnijeg i boljeg društva.
Porodice i zajednica u Malom Orašju i Duboni dokazuju da je moguće pružiti podršku i empatiju u teškim vremenima, i da se zajedno može menjati svet na bolje. Važno je da ovakva zajednička dela ostanu u centru pažnje kako bi se sprečile nove tragedije i promovisala kultura mira i poštovanja među ljudima.
