U fabrikama širom Srbije, uključujući Paraćin i Užice, radila je grupa Rusa koji su bili veoma cenjeni radnici i rukovođioci. Njihov doprinos razvoju regiona bio je značajan, radili su na izgradnji puteva, pruga, bolnica, vodovoda i mnogih drugih projekata. Ovi Rusi nisu birali poslove, bili su odgovorni i pedantni u svom radu. Među njima su se istakli brojni građevinci, inženjeri, lekari, profesori i vojnici, čiji je rad ostao zabeležen zahvaljujući istraživanjima etnologa Radeta Poznanovića. Takođe, ruski vojnici su bili raspoređeni duž granice kako bi obezbeđivali sigurnost novostvorene Kraljevine.
Pored svojih profesionalnih aktivnosti, ruski izbeglice su aktivno učestvovale u dobrotvornim akcijama i organozovale priredbe kako bi pomogle siromašnima i invalidima. Ruska i Srpska pravoslavna crkva su takođe pružile podršku izbeglicama iz Rusije, omogućavajući im versku i edukativnu podršku. Mitropolit Antonije Hrapovicki je bio ključna figura u organizaciji Ruske zagranične crkve u Srbiji, sa sedištem u Karlovcima. Nakon njegove smrti, crkva je premestila sedište u Beograd, a kasnije i u inostranstvo.
Uprkos značajnom doprinosu ruskih izbeglica u razvoju regiona, njihova priča često je bila zaboravljena. Zahvaljujući istraživačima poput Radeta Poznanovića, ovi zaslužni ljudi su ponovo dobili priznanje za svoj rad i doprinos. Sutra će biti objavljena priča o prvoj ruskoj crkvi koja je izgrađena u Srbiji, kao deo nastavka ove teme. Pratite nas za više informacija i priča o russjoj zajednici u Srbiji.
