Ruska kompanija Gasprom obustavlja isporuke gasa nemačkoj kompaniji Šel Enerdži Europe Limited zbog neplaćanja u rubljama. Ova odluka dolazi usred sve jačih tenzija između Rusije i zapadnih zemalja, koje su uvele sankcije Moskvi zbog vojne intervencije u Ukrajini. Gasprom je saopštio da je isporuka gasa obustavljena jer su uslovi plaćanja bili neispunjeni, što predstavlja još jedan korak u eskalaciji energetskih napetosti u Evropi.
U sličnom razvoju događaja, danska energetska kompanija Ersted je sinoć obavestila javnost da će isporuka ruskog gasa Danskoj biti obustavljena od sutra u 6.00 po lokalnom vremenu. Ova obustava je takođe rezultat odbijanja kompanije da plati ruski gas u rubljama. Ersted je ranije bio jedan od glavnih uvoznika ruskog gasa, a Gasprom je 2021. godine isporučio 1,97 milijardi kubnih metara gasa ovoj kompaniji, što je predstavljalo oko 2/3 ukupne potrošnje gasa u Danskoj.
Gasprom je takođe juče potpuno obustavio isporuku gasa Holandiji, odnosno njenoj gasnoj kompaniji GasTeri, zbog istog razloga – neplaćanja u rubljama. Ove odluke dolaze nakon što je Gasprom krajem aprila prekinuo isporuke goriva Bugarskoj i Poljskoj, kao i nakon što je Finska u maju bila suočena sa sličnom situacijom. Ove mere su deo šire strategije Moskve da primora evropske države da plaćaju gas u rubljama, što je uvedeno kao odgovor na sankcije koje su usledile zbog sukoba u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 1. aprila ove godine naglasio da će odbijanje plaćanja u rubljama biti smatrano neispunjenjem ugovornih obaveza. Nova šema plaćanja podrazumeva da Gazprombank otvara posebne račune u stranim valutama i rubljama za obračunavanje sa stranim kupcima. Nakon što kupci prenesu sredstva na prvi račun, banka će ih prodati na Moskovskoj berzi, a zatim će se uplatiti rublje na račun kupca gasa, koji će potom platiti Gaspromu.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu energetsku situaciju u Evropi, koja se suočava sa poskupljenjem energije i preispitivanjem svojih energetskih politika. Mnoge evropske zemlje su se oslanjale na ruski gas kao na stabilan izvor energije, ali su sada primorane da traže alternative kako bi smanjile zavisnost od Moskve. U isto vreme, politička i ekonomska tenzija između Rusije i Zapada nastavlja da raste, što dodatno otežava pregovore o snabdevanju energijom.
S obzirom na to da se situacija u Ukrajini ne smiruje, a sankcije protiv Rusije se nastavljaju, očekuje se da će ovakve obustave isporuka gasa postati sve češće. Evropske zemlje se suočavaju s izazovima u pronalaženju alternativnih izvora energije, a mnoge kompanije razmatraju dodatne investicije u obnovljive izvore i druge oblike energije kako bi smanjile zavisnost od ruskih fosilnih goriva.
Ova kriza takođe postavlja pitanje o dugoročnim posledicama na tržištu gasa i energetici u Evropi. Dok se države bore da pronađu rešenja za trenutne izazove, Gasprom nastavlja da koristi svoju poziciju kao jedan od najvećih snabdevača gasa u svetu, istovremeno se suočavajući sa sve većim pritiscima sa svih strana.
Pratimo dalje kako će se razvijati situacija, a u međuvremenu, evropske države će morati da preispitaju svoje strategije snabdevanja energijom i pronađu načine da se prilagode novim realnostima koje donosi sukob u Ukrajini i promene u globalnom energetskom sektoru.
