Evropljani već duže vreme koriste takozvanu „letonsku mešavinu“ nafte, a sada se i američke kompanije okreću zaobilaznim putevima kako bi zadržale isporuke energenata. Trejderi uspešno skrivaju poreklo nafte kako bi sačuvali svoje isporuke, dok domaći proizvođači ostaju korak ispred sankcija.
U Sjedinjenim Američkim Državama od aprila je na snazi embargo na uvoz ugljovodonika iz Rusije, međutim, u maju su u luke Njujorka i Nju Džersija pristigli tankeri koji su verovatno nosili rusku naftu. Prema izveštaju „Volstrit džurnala“, pošiljaoci i prerađivači skrivaju poreklo ove nafte, ali je isporučuju na svetsko tržište. Tako je u Njujork i Nju Džersi stiglo gorivo delimično napravljeno od ruskih sirovina.
Gorivo je stiglo preko Sueckog kanala i Atlantika iz indijskih rafinerija nafte. Prema otpremnim dokumentima, kao i podacima analitičke kompanije „Refinitiv“ i analizi Helsinškog centra za istraživanje energije i čistog vazduha, ove kompanije su veliki kupci ruskih ugljovodonika. U Evropu se gorivo takođe isporučuje zaobilaznim putevima. U aprilu je „Blumberg“ izvestio da evropska preduzeća prevazilaze ograničenja, trgujući takozvanom letonskom mešavinom, gde manje od 50 odsto čini ruska nafta. Prema njihovim rečima, kompanija „Šel“ ne smatra da je to kršenje sankcija.
Sada se pojavila i „indijsko-ruska“ nafta. Indija je, prema podacima, u aprilu prvi put pretekla Evropu po kupovini ugljovodonika iz Rusije, a od februara je kupila oko 62,5 miliona barela, što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine. Od početka proleća, isporuke naftnih derivata iz Indije u Evropu povećale su se za 30 odsto, a u SAD za 43 odsto. Indija ostvaruje značajne profite na preprodaji ruske nafte, posebno zato što je kupuje po sniženim cenama.
Azijske zemlje su iskoristile trenutnu situaciju, stvarajući zalihe nafte po razumnoj ceni kako bi ih kasnije preprodale. Rusija, s druge strane, ne gubi, jer se nafta mora prodati, a u suprotnom bi došlo do smanjenja eksploatacije. Prihodi od izvoza energetskih resursa porasli su jedan i po put, a u aprilu su doneli prihod od 1,8 bilion rubalja.
Cene su sada tako visoke da Rusija može sebi priuštiti popuste i „zaobilazni izvoz“. Međutim, cene će nastaviti da rastu, posebno zbog ozbiljne nestašice tankera. Zapad se suočava s pitanjem gde će nabaviti naftu, a preostali su Latinska Amerika, Afrika i Bliski Istok, ali iz ovih regiona se ugljovodonici izvoze morskim putem, gde su cene najma brodova porasle za 50 odsto.
Neki stručnjaci ističu da bi indijske isporuke mogle biti ugrožene. Kako su Australija, SAD i Evropa uvele embargo na kupovinu goriva iz Rusije, naftni derivati koje druge zemlje proizvode iz ruske nafte mogli bi se naći pod sankcijama. Zapadne države će verovatno zahtevati od indijskih izvoznika detaljan izveštaj o poreklu sirovina, ali bi moglo biti teško pronaći „ruski trag“.
Evropa se suočava s problemom prelaska na ugljovodonike iz drugih regiona, što zahteva vreme i prilagođavanje rafinerija. U međuvremenu, može doći do nedostatka goriva koji bi mogao dovesti do ekonomskih problema u EU. Stoga će Evropljani možda morati da zatvore oči na pitanja o poreklu nafte.
Trenutno, EU ostaje deklarativno za zabranu ruske nafte, dok predsednik SAD Džozef Bajden razmatra mogućnost kupovine ruskih sirovina ispod tržišne cene. Ipak, Kremlj je jasno stavio do znanja da Rusija neće prodavati naftu po gubitku. Ministar privrede Švajcarske Gi Permelen izrazio je sumnju da će Evropa uspeti da nađe alternativne izvore snabdevanja, naglašavajući da sankcije protiv Rusije nisu dale očekivane rezultate.
