Šaip Kamberi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da se neće pridružiti konsultacijama za formiranje nove vlade. U pismu koje je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Kamberi je istakao da ne može učestvovati u ovim razgovorima zbog, kako je naveo, „dubokog nedostatka političke volje“ za suštinsko poboljšanje položaja Albanaca u Srbiji.
Kamberi, koji predstavlja izbornu listu „Nastavlja se politička bitka Albanaca“, rekao je da je ovo prvi put otkako je postao poslanik da se odlučuje na ovakav korak. U pismu je naglasio da se Albanci u Srbiji ne tretiraju kao ravnopravni građani, što je, prema njegovim rečima, ključni razlog za njegovu odluku da ne učestvuje u konsultacijama.
Predsednik Vučić je ranije izjavio da će konsultacije o formiranju nove vlade početi formalno u sredu i da se očekuje da će trajati do petka. Prema njegovim rečima, pet ili šest izbornih lista je izrazilo želju da učestvuje u ovim konsultacijama. Kamberi je, međutim, smatrao da je nedostatak volje za promenama suštinski problem koji mora biti rešen kako bi se obezbedila ravnopravnost svih građana Srbije, uključujući i Albance.
Ova situacija dolazi u trenutku kada politička scena u Srbiji prolazi kroz značajne promene, a formiranje nove vlade predstavlja ključnu tačku za buduće delovanje. Kamberi je svojim pismom signalizirao da se ne slaže sa trenutnim stanjem i da ne vidi smisao u učestvovanju u procesu koji, kako tvrdi, ne vodi ka stvarnim promenama.
U prethodnim godinama, pitanje položaja Albanaca u Srbiji često je bilo tema rasprava. Kamberi je u više navrata isticao kako su Albanci suočeni sa diskriminacijom i nedostatkom osnovnih prava. Njegova odluka da ne učestvuje u konsultacijama može se posmatrati kao znak nezadovoljstva unutar albanske zajednice, koja traži veću zastupljenost i uvažavanje u srpskoj političkoj areni.
Očekuje se da će Kamberijeva odluka izazvati reakcije ne samo unutar političkih krugova, već i među građanima, koji prate kako se razvijaju odnosi između različitih etničkih grupa u Srbiji. Njegovo pismo može otvoriti diskusiju o potrebnim reformama i koracima ka unapređenju položaja manjinskih zajednica.
U međuvremenu, Vučić i njegovi saradnici verovatno će nastaviti sa planovima za formiranje nove vlade, uprkos Kamberijevom odsustvu. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi na koji način će se politička scena u Srbiji oblikovati i da li će se čuti glasovi manjina, uključujući i albansku zajednicu, u procesu donošenja odluka.
Za sada, jasno je da će odluka Šaipa Kamberija imati uticaj na političku dinamiku u Srbiji, a njegovo pismo predsedniku može se smatrati pozivom na akciju i potrebu za dijalogom koji bi mogao doneti rešenja za dugotrajne probleme. U ovom trenutku, politička scena u Srbiji ostaje napeta, a izazovi sa kojima se suočavaju manjinske zajednice zahtevaju hitnu pažnju i odgovore od strane vlasti.
Kamberijeva odluka može biti shvaćena kao osnaživanje pozicije Albanaca u Srbiji, koji traže da budu prepoznati i uključeni u proces donošenja odluka. Ovaj događaj može otvoriti put za nove razgovore o pravima manjina i o tome kako se može postići pravična i inkluzivna politika u zemlji.
