U internom memorandumu koji je dospeo u javnost zahvaljujući listu „Njujork tajms“, suosnivač Gugla Sergej Brin poziva zaposlene da posvete 60 sati svake nedelje radu, kako bi kompanija mogla da drži korak sa konkurencijom, posebno sa Majkrosoftom i OpenAI, u oblasti razvoja veštačke inteligencije. Ovaj iznos radnih sati izazvao je brojne reakcije, s obzirom na to da se radi o znatno povećanom radnom opterećenju u odnosu na standardne radne sate.
Brin ne samo da predlaže produženo radno vreme, već i naglašava važnost prisustva u kancelariji, tvrdeći da to dovodi do veće produktivnosti. On je istakao da bi radnici trebalo da razmotre dolazak u kancelariju barem svakog radnog dana kako bi obavili svoje zadatke. Ovaj pristup može delovati kao povratak na starije poslovne modele, u vreme kada su mnogi radnici prešli na hibridne ili potpuno udaljene radne aranžmane kao posledicu pandemije.
„Mislim da je 60 sati nedeljno taman. Izvestan broj ljudi radi manje od toga, a mali broj radi minimum, odnosno onoliko koliko im treba da bi preživeli“, izjavio je Brin, naglašavajući da je neophodno povećati posvećenost radu kako bi se postigao napredak u razvoju tehnologije.
U istom kontekstu, Brin je svestan potencijalnih negativnih posledica ovog pristupa, uključujući rizik od psihičkog iscrpljivanja, koje je prisutno među programerima i drugim radnicima u tehnološkoj industriji. Zbog toga je takođe pozvao na veću integraciju alata za veštačku inteligenciju, koji mogu pomoći u smanjenju opterećenja na radnicima.
Brin nije jedini poslovni lider koji se zalaže za produženo radno vreme. Izvršna direktorka kompanije Infosys, Narajana Murti, pozvala je indijske radnike da rade čak 70 sati nedeljno, kako bi se „izvukli iz uloge najsiromašnijih u zemlji“. Ova izjava je izazvala veliku pažnju i kritike, s obzirom na to da se radno opterećenje na takvom nivou može negativno odraziti na kvalitet života radnika.
Mnoge organizacije i stručnjaci za ljudske resurse upozoravaju da prekomerno radno vreme može dovesti do iscrpljenosti, smanjenog zadovoljstva poslom, a u nekim slučajevima i do ozbiljnih zdravstvenih problema. U svetlu ovih komentara, važno je razmotriti dugoročne posledice koje ovakvi pristupi mogu imati na radnu etiku i mentalno zdravlje zaposlenih.
Kritičari ovakvih stavova ističu da je održavanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života ključno za dugoročnu produktivnost. U trenutnom okruženju, gde je stres na radnom mestu sve prisutniji, mnogi radnici traže fleksibilnije radne aranžmane koji im omogućavaju da bolje balansiraju svoje profesionalne i lične obaveze.
Zaposleni u tehnološkoj industriji često se suočavaju sa visokim očekivanjima i pritiscima da budu dostupni 24/7. Ovaj trend je dodatno pojačan razvojem komunikacionih tehnologija koje omogućavaju radnicima da budu povezani sa svojim poslodavcem van radnog vremena. Iako se ovo može činiti kao prednost, mnogi zaposlenici osećaju da im se time umanjuje slobodno vreme i da se smanjuje njihova sposobnost da se opuste i regenerišu.
S obzirom na sve veću konkurenciju u sektoru tehnologije, čini se da su lideri poput Brina i Murti spremni da preuzmu rizik u nadi da će postići bolje rezultate. Ipak, ostaje pitanje da li će takvi pristupi dugoročno koristiti njihovim kompanijama ili će dovesti do gubitka talentovanih radnika koji neće moći izdržati pritisak.
Kao što se može primetiti, debata o radnom vremenu i uslovima rada i dalje se nastavlja, a reakcije na Brinove i Murtiine komentare verovatno će oblikovati buduće politike u tehnološkoj industriji i šire.
