Dok predsjednik Srbije Aleksandar Vučić očekuje poziv u Brisel, portparol Evropske komisije Peter Stano kaže da Evropska unija u ovoj fazi nema ništa da najavi u vezi s bilo kakvim predstojećim dijalogom Beograda i Prištine na visokom nivou. Da li će i kada doći do razgovora dviju strana u nekom obliku zasad nije poznato, a činjenica da prethodni susreti Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija nisu dali rezultat pojačala je uvjerenje da u narednom periodu ne treba očekivati neki veliki pomak kada je riječ o normalizaciji odnosa.
Potreba za nastavkom dijaloga je velika, ukazuju analitičari, a teme su brojne. Poslednja stavka u nizu koja je nedavno pridodata na spisak jeste odluka Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, a uprkos brojnim pozivima zapadnih zvaničnika da ta odluka bude povučena, Priština zasad ne popušta.
Upravo zbog ovog pitanja, ali i zbog nedavnih upada kosovske policije u prostorije Privremenog organa srpskih opština, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nedavno je održana posebna sednica. Na njoj je govorio predsednik Srbije, koji se prošle nedelje na marginama Minhenske beznednosne konferencije sastao i sa evropskim šefom diplomatije Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
„Čekamo poziv da neko ode u Brisel, ali ne znamo šta da razgovaramo, jer Kurti neće da priča o Zajednici srpskih opština, zadržava dinar i nema nikakave suspenzije, ima prikrivenu podršku pojedinih faktora moći, a nešto mora da se reši u danima pred nama, jer Srbi na KiM treba da prime plate“, rekao je Vučić za RTS.
Bilo kakvo rešenje, međutim, zasad je na dugom štapu, a čak je i bilo kakav poziv u Brisel pod velikim znakom pitanja. Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, s obzirom na to da su prethodni susreti bili bez uspeha, čini se da EU ima rezervu da organizuje sastanak bez ikakvih indicija da on može da bude konstruktivan.
Na pitanje kada se može očekivati nastavak dijaloga Beograda i Prištine, Stano je poručio da EU nema šta da najavi trenutno. On je dodao da se dijalog nastavlja svakodnevnim radom specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka.
Podsetimo, do susreta Vučića i Kurtija „oči u oči“ nije došlo mesecima. Poslednji put otputovali su u Brisel u oktobru prošle godine. Tada su njih dvojica, osim sa Lajčakom, Boreljom i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, razgovarali i sa premijerkom Italije Đorđom Meloni, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Međutim, Vučić i Kurti nisu seli za isti sto.
„Poslednjih nekoliko rundi dijaloga koje su organizovane na visokom političkom nivou između Kurtija i Vučića su završavane neuspešno, bez ikakvog dogovora, tako da čini mi se da su i Lajčak i Evropska unija u strahu da uopšte organizuju sastanke bez ikakvih indicija da oni mogu da budu konstruktivni, a imajući u vidu nekonstruktivnost pre svega prištinske strane i svih unilateralnih poteza koje je vukao Kurti, postoji potreba da se razgovara, međutim ne postoji želja Kurtija da razgovara o tim stvarima. S obzirom na to da je velika verovatnoća da bi sastanak bio neuspešan, verovatno je bila procena i Lajčaka i njegovog tima da ne žele da troše kredite, da urušavaju svoj kredibilitet EU na jedan novi sastanak koji bi bio neuspešan“, rekao je Pavković.
S druge strane, kako dodaje, postoji velika potreba da se razgovara i zbog krize sa dinarom i zbog narušenih odnosa srpske zajednice sa kosovskom vladom, kao i zbog prisustva specijalne policije na severu, pitanja eksproprijacije, te zabrane uvoza srpske robe.
„To su sve gorući problemi koje imamo na Kosovu, pre svega između Kosova i srpske zajednice, ali koji su deo deijaloga i koji bi trebalo da budu deo i ZSO koju Kurti ne želi da implementira. S jedne strane imamo zaista veliku potrebu za razgovorom, sa druge strane nemamo dobru volju pre svega prištinske strane da razgovara i bude konstruktivan faktor u dijalogu i sad izgleda da što se tiče EU nadvladva taj strah da dodatno uruše svoj kredibilitet. Kao posledicu imamo to da najviše trpe Srbi na terenu i sam proces normalizacije koji zapravo ne postoji“, istakao je Pavković.
Doskorašnji predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun, izjavio je da kosovski premijer Aljbin Kurti povlačenjem jednostranih poteza, koji su upereni protiv opstanka srpskog naroda na KiM, stalno stavlja prepreke u dijalogu sa Beogradom.
„Ispod tih poteza je nešto drugo, nema deeskalacije na severu, Kurti odlaže maksimalno izbore koji treba da budu održani na severu KiM, nema povlačenja tih specijalnih parapolicijskih jedinica, on nije povukao ni odluku o zabrani kretanja robe iz centralne Srbije na KiM“, izjavio je Drecun.
Inače, nakon sastanka u Minhenu prošle nedelje, Vučić je izjavio da „EU ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini“. Podsetimo, Brisel je već sankcije Kosovu uveo krajem juna prošle godine zbog odbijanja deeskalacije na severu, a one su obuhvatile ekonomske i političke mere. Privremeno je obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, blokiran je pristup sredstvima iz evropskih fondova, a uveden je i svojevrstam embargo na pozive prištinskim zvaničnicima za učešće na sastancima visokom nivou i obustavljene su bilateralne posete. U velikoj meri ove mere nisu poštovane, pa čak i od strane samih evropskih zvaničnika.
Na pitanje da li EU ima mehanizme, Pavković kaže da ih ima, ali da je problem što ne postoji jedinstven stav oko njih. „Neke je već primenila od juna prošle godine sa onim paketom restriktivnih mera protiv Prištine. Međutim, pokazalo se da te mere nisu bile uspešne jer prosto nisu ni na koji način uticale na Kurtija da promeni stavove i sa druge strane negde su se te mere direktno kršile. Jedna od mera je bila zabrana sastanaka na visokom političkom nivou između EU i kosovske vlade, u međuvremenu su i Osmani i Kurti imali zvanične posete. Tako da samim tim donekle je kredibilitet EU urušen takvim potezima država članica koje nisu poštovale taj paket restriktivnih mera. EU ima mehanizme, mogla bi dodatno da pooštri te restriktivne mere, ali problem je jedinstvo u samoj EU, veoma je upitno da li bi svih 27 zemalja se saglasilo oko bilo kakvih novih mera za Kosova. Sasvim suprotno, imamo pritiske da se ovaj trenutni paket restriktivnih mera Kosovu ukine, tako da bilo kakvo pooštravanje je zaista upitno što se tiče EU“, rekao je Pavković.
Još jedna stvar je i pitanje vremena koje Brisel ima pred sobom s obzirom na izbore za Evropski parlament koji se održavaju u junu i s obzirom na to da se pun jek kampanje očekuje već od aprila. „Mi sad već u aprilu ulazimo u neki institucionalni vakuum kada će sav fokus sa svih problema da bude preusmeren na kampanju i na izbore za Evropski parlament, podsetiću da i Lajčaku ističe mandat u avgustu tako da je veliko pitanje da li će i on biti reizabran ili ne. U svakom slučaju to stvara prostor da se pažnja EU preusmeri na nešto drugo i da samim tim dijalog i proces normalizacije trpe“, zaključio je Pavković.
