Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, izjavio je danas u Beogradu, nakon sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji, da je održavanje te sednice zračak nade i da pitanje južne srpske pokrajine mora da se vrati pod okrilje odlučivanja tog tela svetske organizacije.
Harčenko je na grobu ruskog diplomate Nikolaja Hartviga na Novom Groblju u Beogradu, povodom Dana diplomata Rusije, rekao da sinoćnja sednica Saveta predstavlja napredak, ali nije zaokret u rešavanju krize na KIM.
Ruski ambasador je istakao da se sada sve kreće u jednom dobrom pravcu, o čemu su i ranije pričali.
Harčenko je izrazio nadu da će rešavanje krize na Kosovu biti konstruktivno, i u interesu mira i stabilnosti u regionu, uz poštovanje medjunarodno prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Predstavnici Srbije su zahvalili Rusiji kao prijatelju koji je bio uz Srbiju i preneo ocene Srbije o političkoj situaciji u zemlji i regionu.
Specijalni predstavnik UN na Kosovu Zahir Tanin upozorio je države članice SBUN da će situacija na Kosovu i Metohiji biti jako složena ako Savet bezbednosti ne pronađe političko rešenje za taj problem.
Srbija koja nije članica obezbeđivanja na sednici Saveta nije prisustvovala, dok je Priština bila prisutna, ali niti Rey koji je izazvala nervozu u Beogradu jer je to u suprotnosti sa Rezolucijom 1244.
Na sednici Saveta bezbednosti održanoj sinoć, osim 15 članica tog tela svetske organizacije, uključujući i Srbiju, obratio se i specijalni predstavnik UN za Kosovo i Metohiju Zahi Tanin, preneo je portal Direktno.
Kriza na Kosovu i Metohiji morala bi da se vrati pod okrilje najvažnijih svetskih institucija, kaže Aleksandar Bocan- Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji. Sinoćna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosmetu ne predstavlja zaokret, ocenio je on, ali je izrazio nadu da će se rešenje pronaći u interesu mira, bezbednosti i prosperiteta.
Ambasador Bocan-Harčenko je istakao da Srbija ima podršku Rusije, koja će i dalje biti uz svoje prijatelje i partnera, kao što je to činila i ranije. Srbija, kao član UN, ne sme da bude izostavljena iz rešavanja krize na Kosovu i Metohiji. Ovaj problem je međunarodno, a ne regionalno pitanje, zahteva širu perspektivu rešenja, i zato bi trebao da se vrati pod okrilje međunarodnih institucija, pre svega Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.