Ruska kompanija „Gasprom“ objavila je jutros da je potpuno završena izgradnja gasovoda „Severni tok 2“. Prema saopštenju koje je data na jutarnjoj operativnoj sednici u „Gaspromu“, predsednik uprave Aleksej Miler saopštio je da je jutros u 8.45 po moskovskom vremenu završena izgradnja gasovoda Severni tok 2.
Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, čiji ukupni kapacitet iznosi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Iako je završena izgradnja, gasovod „Severni tok 2“ nailazio je na niz protivnika. Ukrajina se protivila gradnji gasovoda jer se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, dok su brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, takođe bile protiv izgradnje. Sjedinjene Američke Države takođe su se protivile projektu jer žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
Ova vest je izazvala različite reakcije u Evropi. I dok se Nemačka raduje završetku projekta koji će pomoći u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja gasom, drugi se brinu zbog uticaja projekta na energetsku bezbednost i zavisnost od ruskog gasa.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je završetak projekta ističući da će to omogućiti diversifikaciju izvora snabdevanja i poboljšati energetsku sigurnost regiona. S druge strane, Poljska je izrazila zabrinutost zbog završetka izgradnje gasovoda, ističući da će to povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Iako je izgradnja „Severnog toka 2“ završena, očekuje se da će rasprave o uticaju ovog projekta na energetsku bezbednost i tržište gasa u Evropi i dalje biti aktuelne. S obzirom na različite stavove i interese zemalja u regionu, pitanje diversifikacije snabdevanja energijom i smanjenja zavisnosti od pojedinih izvora energije ostaje jedno od ključnih pitanja energetske politike Evrope.
S druge strane, najveći dobitnici završetka projekta „Severni tok 2“ su ruska kompanija „Gasprom“ i nemačka kompanija „Uniper“, koje su ključni investitori u ovaj projekat. Za „Gasprom“ se očekuje da će značajno proširiti svoj udeo na tržištu gasa u Evropi, dok se „Uniper“ nada povećanju snabdevanja gasom i povećanju profita.
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ takođe je izazvala određene tenzije u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. SAD su u više navrata izrazile protivljenje projektu, ističući da će povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa i smanjiti tržišnu šansu američkog tečnog prirodnog gasa. Pitanje energetske bezbednosti i međunarodni odnosi takođe će biti predmet rasprave u narednom periodu.
Konačna reč o uticaju završetka gasovoda „Severni tok 2“ na energetsku politiku Evrope još uvek nije data. Očekuje se da će rasprava o ovom pitanju biti aktuelna u narednom periodu, i da će različiti interesi i stavovi zemalja u regionu biti uzroci daljeg političkog i ekonomskog sukoba. U međuvremenu, završetak izgradnje gasovoda označava novu fazu u regionalnoj energetskoj politici i podseća na kompleksnost odnosa između zemalja koje se bore za svoje energetske interese.
