Meteorološkinja i naučnica sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Irida Lazić, izjavila je danas da su procene naučnika da će za 50 godina skijališta koja su ispod 1.500 metara nadmorske visine izgubiti sposobnost da budu skijališta. To čini planine u Srbiji ranjivijim u odnosu na druge planine u Evropi zbog njihove nadmorske visine.
„Problem je to što je nadmorska visina Kopaonika 1.700 metara i većina staza je na toj visini, dok su neke od staza niže, te je najniža tačka skijališta 1.000 metara što znači da će veliki broj staza na Kopaoniku u narednih 50 godina biti ugrožen“, rekla je Lazić za Tanjug. Dodala je da će skijanje na nižim nadmorskim visinama biti gotovo nemoguće.
Govoreći o uticaju klimatskih promena na ski sezonu i zimski turizam, Lazić je navela da su najveći problem za planine visoke temperature koje se, prema njenim rečima, duplo brže zagrevaju od globalnog proseka.
„Sve ovo će uticati na zimski turizam, a samim tim i na ekonomiju. U Srbiji, zimski turizam je od velike važnosti za određene regione, a gubitak skijališta će biti veliki udarac za turističku industriju“, istakla je Lazić.
Ove prognoze u sklopu su istraživanja o uticaju klimatskih promena na prirodne resurse i životnu sredinu u Srbiji, koje je sproveo Tim za klimatske promene Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na osnovu ovih istraživanja, Lazić je istakla da bi planine u Srbiji trebalo da se pripreme za nove uslove i da pređu na razvoj drugih vidova turizma, poput planinskog i seoskog turizma, kako bi se nadoknadio gubitak od skijanja.
Osim toga, Lazić je istakla da bi trebalo raditi na redukovanju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se umanjio uticaj klimatskih promena na planinske regije.
„Neophodno je raditi na svim nivoima – institucionalnom, lokalnom, regionalnom i globalnom – kako bi se pokušalo smanjiti emisija gasova i kako bi se sprečile najgore posledice klimatskih promena“, istakla je Lazić.
Takođe, ona je navela da je ovo globalni problem te da će se i druge planine u Evropi suočiti sa sličnim izazovima u narednim decenijama.
Na kraju, Lazić je istakla da je važno da se svest ljudi podigne o značaju očuvanja prirode i potrebi za zaštitom planinskih regija kako bi se sačuvala prirodna ravnoteža.
Ove prognoze su zabrinule vlasnike skijališta, turističke agencije i vlasnike hotela na planinama u Srbiji. Oni se nadaju da će se pronaći rešenja kako bi se ublažile posledice klimatskih promena i kako bi se sačuvala zimska turistička sezona.
Takođe, očekuje se da će se u narednom periodu voditi rasprava o merama zaštite životne sredine i smanjenje emisije gasova kako bi se sačuvala priroda planinskih regija u Srbiji.
Ukupno, ova istraživanja ukazuju na ozbiljnost problema klimatskih promena i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se sačuvala priroda i planinske regije, ali i njihov značaj za turizam i ekonomiju.
