Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Trifuna, poznatog kao zaštitnika vinogradara. Ovaj praznik se izuzetno poštuje u narodu, posebno među onima koji se bave vinogradarstvom i voćarstvom.
Slava Sveti Trifun se obeležava u svim domaćinstvima koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom, uz presecanje slavskog kolača i simbolično orezivanje čokota u vinogradima. Širenje kulta ovog svetitelja datira još od petog veka, a vinogradari i voćari u našim krajevima su obnovili slavu Svetog Trifuna pre desetak godina, kada je došlo do obnavljanja zasada vinove loze.
Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja, Sveti Trifun je najveći vinarsko-vinogradarski praznik. U vlasotinačkom kraju, ovaj praznik posebno se obeležava, gde se ljudi ranom zorom okupljaju u vinogradu, noseći doručak ili ručak, provedući dan orezujući čokot uz pesmu i veselje.
Veruje se da Sveti Trifun na svoj praznik može da probode u zemlju ugarak, a od tog dana sneg počinje da se topi. Prema nekim verovanjima, ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav među ljudima. Za Trivunjdan je u narodu vezano mnoštvo običaja i verovanja.
Na primer, ako na Svetog Trifuna padne kiša, to znači da će godina biti rodna za šljive. Ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna. Veruje se da sneg može iznenaditi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“ iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani.
Sveti Trifun je danas obeležen i u svim pravoslavnim crkvama širom regiona. Vernici su se okupili u crkvi kako bi prisustvovali specijalnoj liturgiji posvećenoj Svetom Trifunu. Nakon službe, vernici su se okupili u svojim domovima i zajednicama kako bi obeležili ovaj važan praznik.
Tradicionalni obredi, poput sečenja slavskog kolača i orezivanja čokota vinove loze, prisutni su širom regiona kao deo obeležavanja Svetog Trifuna. Ovaj praznik simbolizuje početak proleća i žetve, te se smatra važnim za poljoprivrednike, posebno u oblastima gde je vinogradarstvo glavna delatnost.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinove loze i vinogradara, te se ovaj praznik slavi kao prilika da se zahvali za prošlu godinu i da se pomoli za dobru i rodnu narednu godinu. Vernici su se okupili u crkvi kako bi molitvom i pesmom proslavili ovaj praznik i zatražili blagoslov za svoje vinograde i useve.
Ovaj praznik ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj kulturi i tradiciji, te se obeležava širom zemlje kao važan deo nacionalnog identiteta. Sveti Trifun predstavlja važan datum u kalendaru poljoprivrednih aktivnosti, te se obeležava sa posebnom pažnjom i poštovanjem. Takođe, vernici se okupljaju u zajednicama kako bi proslavili ovaj praznik sa porodicom, prijateljima i komšijama, te tako jačaju društvene veze i zajedništvo u lokalnoj zajednici.
Sveti Trifun je praznik koji spaja tradiciju i veru sa modernim životom, te predstavlja važan deo kulturnog identiteta pravoslavnog stanovništva u regionu. Ovaj praznik se obeležava već vekovima, te predstavlja važan deo kolektivnog sećanja i nasleđa, koji se prenosi sa generacije na generaciju. Ovogodišnje obeležavanje Svetog Trifuna je još jednom pokazalo duboko ukorenjen značaj ovog praznika u srpskoj kulturi i tradiciji.
