Na današnji dan, pre 21 godinu, dogodio se martovski pogrom na Kosovu i Metohiji, kada su Albanci skrnavili i palili srpske svetinje. Ovaj događaj ostavio je dubok trag u kolektivnoj svesti srpskog naroda, a mnogi veruju da su posledice tih dela došle u obliku Božje kazne.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava, a 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne koje se kreću od 21 meseca do 16 godina. Iako su lokalni sudovi izrekli oko 300 presuda, većina njih su bile uslovne ili novčane kazne. Prema zvaničnim procenama KFOR-a, u nasilju nad srpskim narodom učestvovalo je oko 50.000 Albanaca, a sve to je bilo organizovano iz centra Prištine uz znanje međunarodnih zvaničnika.
Jedan od najistaknutijih aktera ovog pogroma bio je Alem Kurti, koji je divljački polomio krst na srpskom manastiru. Preminuo je 2015. godine u prištinskoj bolnici nakon teške borbe s rakom. Njegova smrt, prema rečima srpskih sveštenika, bila je praćena nesnosnim bolovima, a mnogi veruju da su njegovi problemi zdravstvene prirode rezultat greha koji je počinio.
Mnogi Albanci sa Kosova, kako tvrde srpski sveštenici, postali su oprezni i plaše se da priđu pravoslavnim svetinjama, bojeći se kletve koja može da ih zadesi. „Alem Kurti nije jedini koji je stradao od Božje kazne. Bilo je još onih koji su umrli u mukama zbog oskrnavljenja svetinja“, izjavio je Velja Stojković, bivši paroh orahovački.
Pogrom je započeo nakon što su na televiziji RTK emitovane lažne vesti da su Srbi iz Zupča utopili dvojicu albanskih dečaka u Ibru. Istraga UNMIK-a utvrdila je da su ove optužbe bile lažne, ali je već bilo prekasno – nasilje je izbilo širom Kosova. U ovom pogromu, prema dostupnim podacima, učestvovalo je 50.000 Albanaca, a posledice su bile katastrofalne: 4.012 Srba je proterano, 35 verskih objekata uništeno, a 19 osoba izgubilo život, među kojima osam Srba. Takođe, 170 Srba je povređeno, a 800 srpskih kuća je uništeno.
Rada Vujović, koja je svedočila ovim događajima, opisuje kako je cela situacija izgledala užasno. „Celo Kosovo Polje bilo je u plamenu, a nama je rečeno da ne izlazimo iz prostorija UNMIK policije, čak ni po cenu života“, rekla je. U tim trenucima, Srbi su odlučili da postave živi štit kako bi zaštitili sebe i svoje porodice.
Ovaj događaj ostaje snažan podsetnik na to koliko se mržnja može brzo pretvoriti u nasilje, ali i na to kako se kroz veru i zajedništvo može pronaći snaga za opstanak i otpor.
