Predsednik Republike Srpske i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da je SNSD opredeljen za evropski put Bosne i Hercegovine, ali da to ne podrazumeva nametanja „lažnog visokog predstavnika“ Kristijana Šmita. Dodik je dodao da, ukoliko Šmit bude donosio odluke, dogovori sa sastanaka lidera stranaka koje čine vlast na nivou Bosne i Hercegovine neće važiti, te da u tom slučaju nema evropskog puta za BiH. Dodik je takođe najavio formiranje radnih grupa čiji je cilj usaglašavanje tri zakona – zakona o sudu, zakona o sukobu interesa i Izbornog zakona. Dodao je i da zakon o sukobu interesa na nivou institucija BiH neće tretirati sukob interesa na nižim nivoima vlasti jer će oni doneti svoje zakone.
Ova izjava dolazi u kontekstu napetosti između političkih lidera u Bosni i Hercegovini i međunarodnih zvaničnika, posebno visokog predstavnika Kristijana Šmita. Od 2007. do 2011. godine, Christian Schmidt bio je ministar za prehrambenu, poljoprivrednu i šumarsku politiku u Saveznoj Republici Nemačkoj. Trenutno, obnaša dužnost visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, a postavio ga je Upravni odbor Saveta za implementaciju mira kao zamenika Valentina Inzka u maju 2021. Kao visoki predstavnik, Schmidt ima široke izvršne ovlaštenja u Bosni i Hercegovini i može donositi odluke koje se tiču sprovođenja Dejtonskog sporazuma.
Neki politički lideri, posebno oni iz Republike Srpske, osporavaju ovlasti koje visoki predstavnik ima, tvrdeći da se time krši suverenitet i unutrašnja politika zemlje. Takođe, osporavaju prisustvo međunarodnih zvaničnika u političkim procesima u BiH i smatraju da bi odluke trebalo da donosi isključivo domaće političke elite. S druge strane, međunarodni zvaničnici tvrde da zemlja mora da se pridržava Dejtonskog sporazuma i da treba da ide ka reformama i evropskim integracijama.
Prema Dodikovim rečima, SNSD podržava evropski put Bosne i Hercegovine, ali pod uslovom da se odluke donose isključivo od strane domaćih političkih lidera, a ne međunarodnih zvaničnika. On je istakao da zakon o sukobu interesa na nivou institucija BiH neće tretirati sukob interesa na nižim nivoima vlasti jer će oni doneti svoje zakone, što sugeriše da je ključna uloga u donošenju odluka u rukama domaćih političkih lidera.
Sastanci lidera stranaka koje čine vlast na nivou Bosne i Hercegovine, poput onog na kojem je postignut dogovor o formiranju radnih grupa za usaglašavanje zakona, predstavljaju pokušaje da se politički lideri različitih entiteta i naroda usaglase oko ključnih zakona za funkcionisanje države. Međutim, izjave poput one Milorada Dodika ukazuju na to da postoji duboka politička podela i neslaganje oko uloge međunarodnih zvaničnika, poput visokog predstavnika, u političkim procesima.
Ovo neslaganje može imati ozbiljne posledice po političku i ekonomsku situaciju u Bosni i Hercegovini i otežati njenu budućnost na putu ka evropskim integracijama. Međunarodni zvaničnici će morati pažljivo balansirati između podržavanja reformi i evropskih integracija, na koje se zemlja obavezala, i poštovanja suvereniteta i uloge domaćih političkih lidera. U suprotnom, politička kriza i podela bi mogla da se produbi, što bi dugoročno imalo negativne posledice po građane Bosne i Hercegovine.
