Prema nedavno objavljenim analizama, Srbija se nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. Ova analiza održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, objavljena je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Prema autorima analize, Srbija je makroekonomski stabilna, te je spoljni dug održiv. Međutim, uočen je potencijalni rizik od slabijeg izvoza i eventualnog rasta deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara usled određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, što bi moglo ugroziti održivost duga.
Analiza održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, objavljena u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), ukazuje na makroekonomsku stabilnost Srbije i održivost spoljnog duga. Prema rezultatima analize, Srbija se nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. Međutim, autor analize ističu potencijalni rizik od slabijeg izvoza i eventualnog rasta deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara usled određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, što bi moglo ugroziti održivost duga.
Analiza održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, pokazuje da je Srbija makroekonomski stabilna i da je spoljni dug održiv. Navodi se da se Srbija nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. Međutim, autori analize ukazuju na potencijalni rizik od slabijeg izvoza i eventualnog rasta deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara usled određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, što bi moglo ugroziti održivost duga.
Prema nedavno objavljenoj analizi održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, Srbija se nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. U zaključcima ove analize, ističe se da je Srbija makroekonomski stabilna i da je spoljni dug održiv. Međutim, postoje određeni potencijalni rizici kao što su slabiji izvoz i eventualni rast deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara usled određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, što bi moglo ugroziti održivost duga.
Autori analize održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, ističu da je Srbija makroekonomski stabilna i da je spoljni dug održiv. Prema rezultatima analize, Srbija se nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. Međutim, postoji zabrinutost zbog potencijalnog slabijeg izvoza i eventualnog rasta deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara usled određenih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, što bi moglo ugroziti održivost duga.
Analiza održivosti duga i performansi rasta Srbije od 2023. do 2032. godine, ukazuje na makroekonomsku stabilnost Srbije i održivost spoljnog duga. Prema rezultatima analize, Srbija se nalazi u koridoru rasta od 2 do 4 posto na srednji i dugi rok bez nepredvidljivih šokova. Međutim, potencijalni rizici kao što su slabiji izvoz i eventualni rast deficita tekućeg računa, uz moguću deprecijaciju dinara, mogli bi ugroziti održivost duga. Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa.
