U 2023. godini Srbija se našla među prvih deset država u Evropi po broju novih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, sa ukupno 1.522 podnetih predstavki. Iako je ovaj broj manji u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo 3.289 podnetih predstavki, Srbija i dalje zauzima značajno mesto među drugim zemljama Evrope.
Najveći broj pritužbi protiv Srbije je bio u vezi sa različitim problemima, a u toku 2023. godine bilo je ukupno 15 prijava protiv Srbije, od kojih je 1.910 proglašeno neprihvatljivim ili su odbačene. Također, doneto je devet presuda, uz napomenu da jedna presuda može da obuhvati više zahteva, a u svim presudama utvrđeno je najmanje jedno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Pored Srbije, najviše pritužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava podneto je protiv Turske – 8.341, zatim slede Rumunija sa 2.821, Ukrajina sa 2.531, Mađarska sa 2.469 i Italija sa 1.957 pritužbi. Ovi podaci navedeni su u izveštaju Saveta Evrope.
Ova vest ponovo je pokrenula dugotrajnu raspravu o kršenju ljudskih prava u Srbiji, ali također otvara pitanje i o efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava i implementaciji presuda koje donosi. Mnogi se pitaju da li će ovaj trend porasta pritužbi protiv Srbije nastaviti i u budućnosti i šta to znači za situaciju sa ljudskim pravima u zemlji.
Iz Saveta Evrope poručuju da će nastaviti da prate situaciju u Srbiji i ostalim državama, kako bi osigurali da se ljudska prava poštuju i da se efikasno reaguje na kršenja. Također, podsećaju da je značajno da države članice Evropske konvencije o ljudskim pravima poštuju odluke Evropskog suda i da sarađuju u implementaciji tih odluka.
Ova vest je izazvala reakciju i u samoj Srbiji, gde su mnogi stručnjaci, aktivisti za ljudska prava i političke organizacije izrazili zabrinutost zbog povećanog broja pritužbi i pozvali vlasti da preduzmu energičnije mere kako bi se počinjena kršenja rešila i kako bi se poboljšala situacija sa ljudskim pravima u zemlji.
Uprkos smanjenju broja novih prijava u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu, situacija u vezi sa ljudskim pravima u Srbiji i dalje je kompleksna i zahteva ozbiljan pristup i reakciju svih relevantnih aktera – kako unutar same Srbije, tako i u širem međunarodnom kontekstu. Ovo pitanje će svakako ostati aktuelno i u narednom periodu, a Evropski sud za ljudska prava će i dalje imati značajnu ulogu u praćenju i tretiranju ove važne teme.
