Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS), ostati u granicama cilja i u naredne dve godine, sa procenjenim nivoom od 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto. Ovo je izjavio viceguverner NBS, Željko Jović, tokom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji, koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS.
Prema Joviću, međugodišnja inflacija početkom godine trebalo bi da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. On je naglasio da se očekuje postepeno usporavanje inflacije, sa tendencijom da se do kraja godine približi centralnoj vrednosti cilja. Ova kretanja biće podržana restriktivnim monetarnim uslovima, smanjenjem uvozne inflacije i nižim svetskim cenama energenata.
Jović je takođe istakao da dolazak nove poljoprivredne sezone, koja počinje u maju, pod uslovom da bude prosečna, može rezultirati pojeftinjenjem voća i povrća i smanjenjem troškova u proizvodnji hrane. Pored toga, očekuje se da će projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti dodatno doprineti usporavanju bazne inflacije.
Viceguverner je analizirao i fenomen poznat kao „čipflacija“, gde brži rast cena jeftinijih brendova u poređenju sa skupljim brendovima istih proizvoda postaje sve izraženiji tokom inflatornih pritisaka. Njihova analiza pokazala je da je u kategoriji hrane i pića između 2022. i 2024. godine kumulativni rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši od skupljih brendova.
U pozitivnom tonu, Jović je napomenuo da se dinamičnost aktivnosti u privredi nastavila i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, dok je za celu godinu taj rast dostigao 3,9 odsto. On je naglasio da je Srbija, uprkos kompleksnim globalnim uslovima, zadržala visok stepen otpornosti.
Dodatno je istakao rekordni priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 5,2 milijarde evra u 2024. godini, kao i rekordne kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra, što su značajni stubovi finansiranja investicija. I pored realizacije planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog i iznosio je dva odsto BDP-a, što je dovelo do nastavka opadajuće putanje javnog duga, dok su devizne rezerve na rekordnom nivou.
Analizirajući promene u potrošačkim cenama, Jović je rekao da je distribucija međugodišnjeg rasta cena proizvoda i usluga u 2024. godini značajno poboljšana u odnosu na prethodnu godinu. Smanjeno je učešće proizvoda sa dvocifrenim rastom cena, a povećan je procenat proizvoda koji nisu poskupeli, dok je čak 100 proizvoda imalo niže cene nego godinu dana ranije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji u januaru 2025. godine povećane su za 4,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila je 4,3 odsto, dok su u januaru 2025. cene proizvoda i usluga lične potrošnje u proseku povećane za 0,6 odsto u odnosu na decembar 2024. godine.
Rast cena je zabeležen u grupama kao što su komunikacije (1,3 odsto), transport (1,2 odsto), rekreacija i kultura (0,7 odsto), kao i u grupama hrane i bezalkoholnih pića, kao i stanovanja, gde su cene porasle za po 0,6 odsto. U grupama zdravlja i opreme za stan, cene su porasle za po 0,5 odsto, dok su restorani i hoteli zabeležili rast od 0,4 odsto. S druge strane, cene odeće i obuće su smanjene za 0,6 odsto, dok su se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.
