Dok građani Srbije u Evropi prednjače u interesovanju i spremnosti na genetska testiranja kao sofisticirani vid prevencije, u isto vreme njih čak 62% izjavljuje da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, prema Štadin Zdravstvenom izveštaju. Ovaj nalaz ukazuje na nisku zdravstvenu prosvećenost i visok stepen lične neodgovornosti kada je u pitanju briga o zdravlju.
Prevencija je ključna za očuvanje zdravlja i rano otkrivanje bolesti, ali čak 62% građana Srbije izjavljuje da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, kao i 44% Evropljana. Međutim, istraživanje pokazuje da 86% građana Srbije ističe želju i spremnost na genetska testiranja kao način predviđanja potencijalnih zdravstvenih rizika u budućnosti.
S druge strane, čak 3 od 4 Evropljana strahuju od raka, ali malo čine da bi osigurali ranu dijagnozu i uspešnije lečenje. Iako je rak dojke pretnja i muškarcima, odaziv na skrining je nizak širom Evrope. Na skrining za rak debelog creva najviše se odazivaju Belgijanci i Francuzi, dok u Srbiji tek svaki 11. građanin odlazi na takve preglede. Isto važi i za skrining za rak prostate, gde se redovno javljaju svaki četvrti Austrijanac i svaki peti Nemac, a u Srbiji svega svaki deseti.
Uprkos niskom nivou odaziva na preventivne preglede, građani Srbije su spremni na genetska testiranja kojima bi mogli da predvide moguće zdravstvene rizike u budućnosti. Ovo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 32 hiljade ispitanika u 16 zemalja, ukazalo je da 86% građana Srbije ističe želju za ovakvim testiranjem, dok bi 14% to učinilo samo ukoliko bi to bio zahtev njihovog lekara.
Zaključak ovog istraživanja je da većina Evropljana ima pozitivan stav o genetskim testiranjima, ali postoji i deo populacije koji se ne bi osećao dobro pri pomisli na specifičnost njihovih gena. Takođe, 20% Evropljana bi odbilo genetsko testiranje, pri čemu 12% kao razlog navodi da ne žele da znaju niti da se opterećuju potencijalnim rizicima za budućnost.
Ovo istraživanje je sprovedeno petu godinu zaredom od strane multinacionalne korporacije Ştada, koja je analizirala zdravstvene navike i odnose prema zdravlju u 16 zemalja, među kojima se nalazi i Srbija. Rezultati ukazuju na potrebu za većom zdravstvenom prosvećenošću, ali takođe pokazuju da postoji pozitivan stav prema genetskim testiranjima kao metodi predviđanja zdravstvenih rizika.
Srbija je, zajedno sa Portugalom i Poljskom, na samom vrhu liste kada je reč o interesovanju za genetska testiranja, što pokazuje spremnost građana da preduzmu korake u prevenciji bolesti i očuvanju zdravlja. Ipak, ohrabrenje potencijalnim rezultatima ovakvih istraživanja ne sme da zatamni činjenicu da postoji snažna potreba za promociju i stvaranje svesti o važnosti preventivnih pregleda u cilju očuvanja zdravlja i rane dijagnoze bolesti.
