Poslednji popis stanovništva u Srbiji pokazao je da ima 170.000 osoba koje žive kao podstanari, od kojih je 156.000 u nekretninama svojih rođaka. U Beogradu je situacija najteža, jer su cene kirija poslednjih godina porasle, a dešava se da podstanari izgube stan preko noći. Postoji i druga strana problema, jer stanodavci često imaju problema sa neplaćenim računima i ruiniranim stanovima od strane zakupaca. U Zapadnoj Evropi polovina stanovništva rentira stanove, ali sistem je uspostavljen kako bi zaštitio prava podstanara.
U Srbiji, najviše podstanara živi u Beogradu, zatim u Vojvodini, dok je najmanje podstanara u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Muke podstanarskog života u Beogradu su posebno teške, a podstanari su suočeni sa visokim cenama kirija. Kirije su u Beogradu poslednjih pet godina povećane za oko 40 odsto, i prosečno se iznajmljuju po veoma visokim cenama.
Postoje i odredbe Ugovora o zakupu koji reguliše prava i obaveze kako stanodavaca tako i podstanara, ali nije sve uvek u korist podstanara. Problemi se javljaju i oko depozita i otkaznog roka, gde se stanodavci često postavljaju u povlašćen položaj. Poreska uprava nadzire izdavanje stanova i plaćanje poreza, ali malo vlasnika se pridržava zakona.
Ipak, postoje i slučajevi gde su stanodavci suočeni sa problemima, kao što je slučaj porodice Dukanac kojoj je podstanar promenio bravu nakon što su zakonski raskinuli ugovor. Situacija u vezi sa ovim problemima je često dugotrajna i komplikovana, jer sudske procedure mogu potrajati i do nekoliko godina.
Zakonodavci već preduzimaju korake kako bi zaštitili prava podstanara u Srbiji, ali izazov ostaje kako uspostaviti bolji sistem regulacije podstanarskih odnosa. Ključno je da se uspostave jasna pravila i proceduri kako bi se zaštitila i prava stanodavaca i podstanara.
