Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je odluku Višeg suda koja se tiče bivšeg predsednika opštine Palilula, Aleksandra Jovičića, kojem je privremeno oduzeta imovina za koju se sumnja da je stečena na nezakonit način. Jovičić se suočava s krivičnim postupkom zbog optužbi za trgovinu uticajem. U okviru ove odluke, njemu i njegovoj bivšoj supruzi M.K. oduzete su različite vrste imovine uključujući kuće, stanove, voćnjake, novac, luksuzne satove i automobil.
Odluka je usvojena na osnovu zahteva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, konkretno u okviru Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. Apelacioni sud je potvrdio rešenje Višeg suda, čime je omogućio privremeno oduzimanje imovine koja se vodi na Jovičića i njegovu bivšu suprugu po pola. Oduzeta imovina obuhvata raznovrsne nepokretnosti, uključujući 1/2 porodične stambene zgrade površine 69 m², kao i pomoćne zgrade i zemljišta.
Pored toga, oduzeta su i značajna novčana sredstva, uključujući 311.545 evra, 5.000 američkih dolara i više od 10 miliona dinara. Takođe, privremeno su oduzeti i luksuzni ručni satovi poznatih brendova kao što su „IWC Schaffhausen“, „Chopard“, „Zenith“, „Raymond Weil“, i „Maurice Lacroix“. Na kraju, Jovičiću je oduzeto i vozilo marke „Škoda“, model „Superb Style 2.0 TDI 4×4“ iz 2019. godine.
Što se tiče bivše supruge M.K., njoj je takođe oduzeta polovina iste imovine, uključujući stambene zgrade i parcele. To uključuje i katastarsku parcelu ukupne površine 7 ari i 83 m² sa zemljištem pod zgradom, kao i različite parcele poljoprivrednog zemljišta u Borči.
Odluka o privremenom oduzimanju imovine može trajati sve dok sud ne donese konačnu odluku o trajnom oduzimanju. Sud preispituje ovu odluku barem jednom godišnje po službenoj dužnosti. Oduzeta imovina biće pod upravom Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.
Apelacioni sud je, nakon održanog ročišta, 27. decembra 2024. godine doneo rešenje kojim je odbio sve žalbe kao neosnovane, čime je potvrdio prvostepenu odluku. Ova presuda dodatno naglašava ozbiljnost optužbi protiv Jovičića i ukazuje na napore pravosudnog sistema u borbi protiv korupcije.
Trgovina uticajem i drugi oblici korupcije predstavljaju ozbiljan problem u društvu i izazivaju gubitak poverenja građana u institucije. Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje i primer kako pravosudni sistem može delovati u cilju zaštite javnog interesa.
U društvu se sve više postavlja pitanje odgovornosti javnih funkcionera i načina na koji se upravlja javnim resursima. Očekuje se da će ovaj slučaj, pored pravnih posledica, imati i šire društvene reperkusije, jer se građani nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će se stvoriti okruženje u kojem se korupcija neće tolerisati.
U svetlu ovih događaja, važno je da javnost ostane informisana i aktivno učestvuje u procesima koji se tiču borbe protiv korupcije. Transparentnost i odgovornost su ključni faktori za jačanje poverenja građana u institucije i pravosudni sistem. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti društvo koje ceni pravdu i jednakost, gde će se svaka zloupotreba položaja biti sankcionisana u skladu sa zakonom.
Ova odluka Apelacionog suda predstavlja korak ka jačanju pravne države i očuvanju principa vladavine prava, što je od suštinskog značaja za dalji razvoj društva i njegovih institucija.
