Odbijanje Rektorskog kolegijuma da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o studentskim zahtevima otvorilo je pitanja o legitimnosti i legalnosti takozvanih studentskih plenuma, koji su postali ključni akteri u trenutnim protestima. Naime, ovi plenumi, za čije članstvo i strukturu se ne zna mnogo, tvrde da predstavljaju studente, ali mnogi smatraju da su njihovi zahtevi nelegitimni i da ne odražavaju stvarnu volju većine studenata.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ističe da plenumi nemaju ni legalitet ni legitimitet. Prema njegovim rečima, pravi predstavnici studenata su organizacije koje su izabrane u redovnim izbornim procesima, a te organizacije su trenutno marginalizovane. On naglašava da učestvovanje u plenumu nije reprezentativno, s obzirom na to da samo mali procenat studenata učestvuje u ovim skupovima.
Jedan od najnovijih koraka plenuma bio je formiranje nezavisne komisije za istragu pada nadstrešnice u Novom Sadu. Međutim, kritičari ukazuju da su članovi ove komisije već poznati opozicionari, što dodatno podiže sumnju u njihovu nepristrasnost. Graovac je primetio da mnogi članovi komisije imaju političku pozadinu i da njihovo angažovanje može biti motivisano političkim interesima, a ne objektivnim ispitivanjem događaja.
Premijer u ostavci Miloš Vučević je komentarisao poteze Rektorskog kolegijuma, rekavši da je „van pameti“ da se predstavnici univerziteta proglase nenadležnim. On je upozorio da bi situacija mogla dovesti do zamene institucija, gde bi plenumi mogli da preuzmu ulogu državnih organa, što bi značilo ozbiljno ugrožavanje demokratije u zemlji.
Ana Brnabić, predsednica Skupštine, takođe je izrazila zabrinutost zbog trenutnog stanja. Ona je ukazala na to da ne postoji nijedna osoba s kojom bi vlast mogla da razgovara o studentskim zahtevima, koji su, prema njenim rečima, već u velikoj meri ispunjeni. Brnabićeva je opisala plenume kao anarchistički sistem i postavila pitanje ko zapravo predstavlja studente.
U međuvremenu, Adam Šukalo, savetnik predsednika Vučića, povukao je paralelu između trenutnih događaja i istorijskih situacija, ukazujući na to da podsećaju na boljševike u Rusiji tokom Oktobarske revolucije. On je istakao da su boljševici, pod krinkom „direktne demokratije“, preuzeli vlast, što je dovelo do haosa i građanskog rata. Ova analogija dodatno komplikuje već napetu situaciju, naglašavajući rizike koje bi mogle proizaći iz trenutnih studentskih protesta.
Politički analitičar Stevica Deđanski smatra da je očigledna namera stvaranja paralelnih institucija kroz ovakve plenume. Prema njegovim rečima, članovi plenuma su često povezani sa bivšim režimom, a njihova delovanja se često ne poklapaju sa voljom građana, što može dovesti do ozbiljnih političkih posledica. On se pita šta će se desiti ako se ovakvi trendovi nastave i kakve će posledice to imati po demokratiju u Srbiji.
S obzirom na sve veće tenzije i nesuglasice između studenata, univerzitetskih vlasti i državnih institucija, postavlja se pitanje kako će se situacija dalje razvijati. Dok su neki studenti spremni da se bore za svoja prava kroz proteste i plenume, drugi smatraju da je to način na koji se destabilizuje sistem i da je potrebno pronaći druge načine za rešavanje problema. Zbog trenutne krize, mnogi studenti se osećaju kao taoci situacije, a rešenje se čini sve udaljenijim.
