Katarina Taričić, majka junaka sa Košara, koji se zvao Oliver, koji je bio rođen 1976. godine u Frankenbergu, u Nemačkoj. Oliver je umro 11. maja 1999. godine na teritoriji opštine Orahovac u blizini granice sa Albanijom od direktnog pogotka kasetne bombe, dok je obavljao borbeni zadatak, kao deo jedinice Vojske Jugoslavije. Nakon dvadeset godina, 11. maja 2019. godine bila je prilika da se obeleži pogibija ovog mladog čoveka na mestu njegovog stradanja. Sahrana vojnika Olivera Taričića održana je 26. maja 1999. godine u selu Miloševo kod Negotina, a prisustvovalo je oko 1.000 ljudi, uključujuči i njegovu porodicu. Pukovnik Ljubinko Đurković, komandant drugog bataljona 125. motorizovane brigade, kaže da je Taričić bio junak nad junacima.
Majka Katarina Taričić prisetila se Olivera na svoj bolan način. Katarina seća kobnog dana od pre 25 godina, kada su joj javili da joj je poginuo sin Oliver, među ratnim drugovima poznat kao Švaba. Ovaj mladić, koji je imao samo 22 godine kad je položio život za otadžbinu, došao je da je brani dok su njegovi vršnjaci bežali u inostranstvo da ne bi bili mobilisani. Iako je ceo život proveo u Visbadenu u Nemačkoj, u njegovom srcu bila je Srbija. Oliver je bio nemački vojni obveznik, ali je vešto izbegavao da obuče uniformu Bundesvera. Umesto toga, u junu 1998. dobrovoljno se prijavio u Vojsku Jugoslavije. Vojsku je služio u sklopu junačke 125. motorizovane brigade.
Katarina takođe je priznala kako je bila uporna da svoje dete poslednji put vidi, a njena želja je i ostvarena. Nažalost, poslednji put kada ga je videla bio je otvoren limeni sanduk. Očajna majka se priseća da je Oliver imao velike planove za svoj život, ali sudbina nije dala da ih i ostvari. Sam Oliver pričao je majci da će posle završene vojske u Nemačkoj da izuči za tehničkog crtača ili trgovca, pa će da se zaposli i oženi devojkom iz Miloševa.
Ova tužna priča o stradanju mladog života nažalost neće ostaviti ravnodušnima mnoge koji čuju za nju. Na kraju, hrabri mladić velikog srca poginuo je 11. maja 1999. godine, a pukovnik Đurković je istakao kako je bio junak nad junacima. Nažalost, njegov život je prekinut prerano, a njegova porodica i prijatelji će ga zauvek pamtiti kao hrabrog čoveka koji je dao svoj život za svoju otadžbinu.
