Izložba radova jednog od najtraženijih i najuticajnijih umetnika savremenog doba, Benksija, otvorena je u „Pop up galeriji“ u Beogradu i trajaće sve do aprila. Ekipa Euronews Srbija prva je dobila priliku da snimi izložbeni prostor i sazna više o poruci koju Benksi šalje svojim radovima.
„Očekuje nas jedna fascinantna izložba i pozivam sve koji imaju slobodnog vremena da dođu i pogledaju Benksijevo delo, zato što će izložba biti do 6. aprila. Do sada zaista u našoj prestonici nismo imali ovakav tip izložbe sa ovako fascinantnim i svetski poznatim umetnikom kao što je Benksi“, ističe za Euronews Srbija Jadranka Janković Nešić, PR-ka izložbe.
Postavku je priredila slovenačka galerija „Deva Puri“ zahvaljujući posvećenom radu kustosa Davida Rjazanceva koji je potrošio 10 godina na ovaj projekat. On je uspeo da kroz više od 100 originalnih dela prikaže čitav Benksijev opus, kao i dela umetnika koji su uticali na njega.
„Ono što je fascinantno je to da je svako delo u ovoj galeriji original. To je retkost, zato što u većini slučajeva, izložbe koje ne radi Benksi direktno, prave tako što se kopiraju njegova dela sa interneta, urame i stavljaju u galerije. Međutim, David Rjazancev je smatrao da to nije pravi način, i već je više od deset godina radio je na tome da pozajmi ova dela – što iz muzeja, što iz privatnih kolekcija – i sastavi ovu fascinantnu izložbu na kojoj imate presek praktično cele Benksijeve karijere od 1990. godine kada je počeo, pa do današnjih dana“, ističe Janković Nešić.
Na izložbi je prikazan širok dijapazon Benksijevih dela – od skulptura, slika i grafika do street art grafita, odnosno njegove ulične umetnosti, koja ga je proslavila.
Prostor Pop Up galerije adaptiran je specijalno za ovu priliku i to u vrlo kratkom roku, iako su joj prethodile pripreme od nekoliko meseci. Naša sagovornica ističe da je u organizovanju ovog događaja sve bilo atipično, jer je sam Benksi takav.
„Ljudi nisu ni znali da će otvaranje biti 1. januara, bili su začuđeni. Tek posle su se pojavili bilbordi i plakati; prosto, nije se radilo na komercijalizaciji izložbe u tom klasičnom smislu“, objašnjava Janković Nešić.
Umetnik „bez lica“, jedan od najpoznatijih i najtraženijih ljudi iz sveta umetnosti našeg vremena, Benksi je uspeo da se nametne samo svojim radom. Njegov uticaj je toliko jak da je, bez obzira na to što mu se ne zna identitet, uspeo da se nađe na listi 100 najuticajnih ljudi na svetu prema magazinu Time.
Svoje radove predstavlja kao satirične, obuhvatajući teme iz politike i kulture, sa izrazitim pečatom kritike konzumerističkog društva.
Identitet mu do sada nije otkriven, ali se uvek i svuda do sada navodi da je odrastao u Bristolu, u Engleskoj. Odrastajući u Bristolu, isprva se potpisivao kao Felix Braun, ali je ubrzo potpis promenio u Banksy. Ova verzija bila je prepoznatljivija, lakša za pisanje i skraćenica je koja se odnosi na „pljačkaša banki“, što mu se verovatno posebno dopadalo.
Oko 1999. uputio se u London i od tada insistira na anonimnosti. Njegovo odmetničko šaranje zidova u Engleskoj ubrzo se proširilo i na druge gradove Evrope, od Beča do Pariza, pa od Detroita do San Franciska.
Iako se protivi institucijama i izlaganju radova u galerijama, prva londonska takoreći izložba dogodila se 2001. kada je oslikao jedan tunel, a kasnije je imao akcije, poput, one kada je u Luvru uspešno instalirao sliku Mona Lize sa smajli stikerom nalepljenim preko njenog lica, ili kada je u Metropolitan muzej uneo sliku žene sa gas-maskom.
Jedno od njegovih najpoznatijih dela, grafit „Devojka sa balonom“ je nacrtan 2002. godine na zidu u Istočnom Londonu, a šest godina kasnije se prebacuje na platno i završava u muzeju u kome je slika bila do 2018. godine, kada je prodata za neverovatnu cifru od 1,042 miliona funti.
Međutim, u trenutku kada se aukcija završila i kada se čuo udarac čekićem, dogodilo se nešto neočekivano. Uključio se alarm, a sa njim i mehanizam za samouništenje koji je isekao platno.
Janković Nešić podseća da je reč o umetniku koji nije želeo da otkriva svoj identitet, jer je želeo da se oslobodi svih stega i da na pravi način kroz svoja dela kritikuje pojave u našoj stvarnosti.
Ona smatra da će se u nekim od njegovih dela pronaći upravo mladi ljudi, jer je ono što je u njima najočiglednije – bunt. Umetnik koji je želeo da bude slobodan do kraja, što bi umetnost i trebala da bude, te ćete kroz njegova dela moći da vidite od kritike do cinizma pa do neke njegove zanimljive fascinacije.
