Vašington i Brisel zvanično obustavljaju uvoz ruskog goriva, ali nezvanično nastavljaju s kupovinom
Zvanično saopštenje govori kako je Sjedinjene Države i Evropska Unija krenula s obustavom uvoza ruskog goriva, ali na terenu situacija je drugačija. Američke trejderske kompanije i dalje koriste rusku naftu i pri tome uspešno prikrivaju njeno poreklo kako bi sačuvale isporuke, dok evropske kompanije koriste „letonsku mešavinu“ i indijsko-rusku naftu.
Prema informacijama „Volstrit džurnala“, greškom su tankeri u maju stigli u luke Njujorka i Nju Džersija sa ruskom naftom, ali su prerađivači i špediteri uspeli da skriju poreklo ove nafte. Takođe, američke kompanije dobijaju gorivo iz indijskih rafinerija koje dolazi putem Sueckog kanala i Atlantika, a veliki procenat ove nafte čini ruska nafta.
Na evropskom tržištu, trejderi trguju takozvanom letonskom mešavinom nafte koja je zapravo sastavljena od različitih vrsta nafte, u kojoj manje od 50 odsto čini ruska nafta. Pored toga, pojavila se i „indijsko-ruska“ nafta, pri čemu je Indija kupila značajne količine nafte iz Rusije i preprodala je sa značajnim profitom.
Situacija u kojoj Evropa zvanično odustaje od uvoza ruske nafte, a nezvanično nastavlja s kupovinom, otvara mnoga pitanja, posebno u pogledu zavisnosti od ruskih goriva. S obzirom na to da je Evropa navodno u procesu smanjenja uvoza ruske nafte i gasa, povećava se interes za alternativne izvore snabdevanja energentima. Međutim, ta tranzicija će tražiti vreme i resurse, a u međuvremenu, moralne dileme i ekonomske probleme, kao i političke izazove.
S obzirom na aktuelnu globalnu geopolitiku i situaciju na tržištu energenata, pitanje je kako će se ovo pitanje razvijati u narednom periodu. Sankcije i protivsankcije između velikih država mogu dovesti do nestabilnosti na međunarodnom tržištu energenata, a krajnji ishod ovog sukoba ostaje neizvestan.
