Porodična tragedija koja je pogodila Dragana Anđelković i njenog supruga Branka, ostavila je dubok trag tuge i bola u njihovim srcima. Na današnjoj parničnoj raspravi u Višem sudu u Beogradu, Dragana je podelila svoju priču o ubistvu njihove ćerke Mare od strane Koste Kecmanovića. Teško je shvatiti kako se može nastaviti dalje posle gubitka deteta, ali uz podršku porodice i prijatelja, Dragana se trudi da pronađe mir.
Dragana opisuje svoju predivnu ćerku Maru kao devojčicu koja je bila ne samo pametna, već i samostalna i sposobna da se brine o sebi. Uoči tragičnog događaja, Dragana i Branko su bili sa Mari na koncertu u Austriji, gde je ona bila veoma srećna. Malo je znala da će to biti poslednji put kada će uživati u takvom događaju sa svojim roditeljima. Mara je imala svoj stav i samopouzdanje koje su je vodili kroz život, bez obzira na to što nije bila potpuno zadovoljna svojim novim odeljenjem u sedmom razredu.
Nakon što je saznala za stravičan događaj koji se odigrao u školi, Dragana je proživela agoniju i očaj. Pokušala je da ostane smirena i podrži svog sina tokom traumatičnog trenutka, ali kada je saznala da njena draga Mara nije među živima, sve se raspalo u njoj. Vesti koje su stizale bile su nepodnošljive, a odlazak u mrtvačnicu da se pozdravi sa Marom bio je verovatno najteži trenutak u njenom životu.
Nakon sahrane, Dragana se suočava sa svakodnevnim mukama i bolom koji je ne mogu napustiti. Teško joj je da funkcioniše kao pre tragedije, jer svaki dan je nova borba sa tugom i nevericom. Često je ljuta na ljude koji pokušavaju da „operu ruke“ i izbegnu odgovornost za ono što se desilo. Branko je takođe podelio svoju stranu priče, ističući da zločin nije počinio „poludeli klinac“, već neko ko je bio vešto obučen za takav čin.
Porodica Anđelković se suočava sa brojnim izazovima u pokušaju da se vrate normalnom životu. Sin nastavlja da pohađa istu školu, iako Dragana oseća da to više nije sigurno mesto za njega. Grupne terapije nisu donosile olakšanje, jer je teško naći nekoga ko može u potpunosti razumeti kroz šta prolaze.
Uprkos svemu, Dragana odlučuje da ne uzima lekove protiv bolova, jer smatra da ta patnja i tuga treba da budu prisutne kao deo njenog procesa tugovanja. Njeni dani su ispunjeni sećanjima na Mari i pokušajem da nastavi dalje, iako je put pun prepreka i izazova.
Ova tragična priča je podsetnik na važnost podrške i ljubavi u teškim vremenima. Dragana i Branko se suočavaju sa bolom i gubitkom na dnevnoj bazi, ali uz podršku svojih najbližih, pokušavaju da pronađu snagu da nastave dalje. Njihova hrabrost i istrajnost su inspiracija za sve nas, podsećajući nas da smo ljudi sposobni da preživimo i najteže trenutke uz podršku i ljubav svojih najmilijih.
