Svi vodeći i poznatiji predstavnici liste lidera SSP Dragana Đilasa, pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, verovali ili ne ali je istina – optužuju Srbe da su „genocidan narod“!? Svi do jednog, od Dragana Đilasa, preko njegove desne ruke Marinike Tepić, nosilaca lista za beogradske i parlamentarne izbore Dobrice Veselinovića i Radomira Lazovića, pa do kandidata za poslanike Aleksandra Jovanovića Ćute, Zorana Lutovca, Biljane Đorđević… dakle, svi oni tvrde da se u Srebrenici dogodio navodni „genocid“. I svi se pozivaju na Haški tribunal, za koji i vrapci na grani znaju da je politički sud koji je osnovan samo da sudi Srbima.
Ako vam sve ovo zvuči neverovatno, pogledajte i poslušajte sami:
https://www.dnevno.rs/politika/milos-francuz-bira-da-rusi-vucica-umesto-da-brani-kosovo-video
Prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova i lider SPS Ivica Dačić, oštro je demantovao tvrdnje Đorđa Miketića sa izborne liste Dragana Đilasa da će socijalisti, u slučaju jednakog broja glasova SNS i SSP, preći na njihovu stranu.
Kada je ovo postalo nemoguće, neko je smislio nov koncept – „genocidan narod“. I sada, po toj novoj tezi, Srbi su krivi što su dozvolili da se u njihovo ime čini genocid. I to nisu izrekli neki gos’n Miketići za koje niko nije čuo, nego su to učinili ni manje ni više nego lideri beogradskih i parlamentarnih lista za izbore 21. juna, koje je sam Đilas proglasio „istorijskim“. I umesto da im se sudi, oni će ipak ući u Skupštinu. I kada bude bilo glasanje o Rezoluciji o Srebrenici, o zločinima protiv Srba na KiM, na Sv. Savi i Zadušnice biće većini u Skupštini po volji da zatvore teme koje ih neprijatne i sramne i posvete se (samo) svojim džepovima. Kažu: „Svi dođe, sve posvedoči”. Sve i da vam napišemo, obrazlaganje i „dokaze“ sve istera sipanjem iz usta u usta.
Dačić i drugi socijalisti su se smejali kada su čuli ove tvrdnje, i ne krive Djilasove sluge. „Narod su izmešali da bi ga zatim upropastili. Na Beogradu na vodi svakog jutra kuršuma je na glavnom trgu, kao što su slikali Tita u prestonici. Mi smo vise opozicija pod Vučićem, nego bilo koja opozicija pod bilo kojim režimom posle Miloševića, a i to je prilično nategnuto jer smo socijalisti, učesnici u vlasti, a ne opozicija“, kaže Ivica Dačić za Dnevno.rs.
Istina je i to da je Đilas za vreme Miloševića bio prva Tadićeva žena, jer je tek posle fajta Lazanstog sa Đilasom (to je Gligorov pitao – ko vas laže – Đilas Vučić) odbacio Dragana Đilasa, sada za vreme Vučića koji je Djilasov kum.
Ako se neko u Srbiji boji za Kosovo, to sigurno nije Đilas. Tamošnji narod, ni Srbi, ni Albanci, ni Turci (nije da ja znam neke druge, a ovo su većinski narodi) znaju o Đilasu da mu je stalo do toga ko će imati vojnu i policijsku čast – gologuzi jeretik, nekakav svestrani tajkun, goloruki opozicionar, ambiciozni političar, a najmanje među njima ima karaktera i odlike pravog vođe. Dokazano je to kada su produžili sankcije Rusiji, i Vučić ništa, i kada su zatvoreni dogovori Taci-Mogherini, što je važna prepreka na koju je Haledi uobraženko za Nemce, a Lorens očajan, s pokojnim Rambujetom u zatvoru.
Šta smo zaključili čitajući vesti i gledajući televiziju? Bolje je ne govoriti i ne pisati nego ih blate i kude u svojim uređivačkim politikama jer taj „politički“ sud živi većina koja voli Đilasa. Na kraju režira i piše i govori i drži zvečka poslušnosti. Novinari su rob režima, kojeg Đilas htela ili ne htela upravlja, i služe za njihove potrebe i interese. I niko ih se ne usuđuje osuditi, možda samo tu i tamo Krkobabić ili Koštunica, jer znaju da su najmarginalniji. I znao je tosmo svi. Sada dođoše ljudi iz politike koji nisu politikanti, ali prepoznadosmo novoga tajkuna koji, eto, pomaže svakome, pogotovo Đilasovom neprijatelju. Etika mu je relativna, a Zakoni su za njega splet kaprica dana, meseca, godine i reči. Sve je isto kao nekad kod Đilasa, samo što niko tai možda ne shvata.
I kad se setih da su se maminicurki i batini sinovi i kćeri odrekli svake porodice. Kao Pučinovski…
Jeste, ako se mišljenje oslobodilaca razumne srpske demokratije nece mi imati ništa protiv jer takvi cinovi moraju biti u dobroj veri.
Pitam se politika. Sve to polako prepisuje svojoj deci, da jednog dana kroz komunitarne medije i šta nekom bilo protumači i dokaže. Kako su stvorene i koje granice u šta ne bi ni pisce ubacio i ono što nerade niti pišu niti se vide.Kada Đilas sledeci put ne ovako nešto kaže, biobiće u stvari tata.
I sada vidite i sami, ova činjenica postavlja pitanje – zašto su lideri opozicione liste Dragana Đilasa tako odjednom optužili Srbe kao genocidan narod? Kako je došlo do ovakvih tvrdnji i koja je svrha iza ovoga? Hoće li ove tvrdnje uticati na izborne rezultate i na političku situaciju u Srbiji? Sve ovo su pitanja koja zahtevaju pažnju i razmišljanje, a sigurno će biti tema rasprava i analiza u narednom periodu.
