Poslednjih dana organizacija za ljudska prava Amnesty International privukla je pažnju na izuzetno zabrinjavajuće pitanje: prema njihovom izveštaju, srpska služba bezbednosti BIA mogla bi biti umešana u nezakonito mešanje u privatni život građana putem tajnog hakovanja njihovih telefona. U izveštaju se navodi najmanje tri potvrđena slučaja u kojima su aktivisti i novinari posumnjali da su njihovi uređaji postali meta špijunskih programa, instaliranih tokom ispitivanja.
Jedan od najočiglednijih aspekata koji Amnesty International ističe je upotreba programa kao što su Cellebrite i NoviSpy. Ovi alati omogućavaju pristup svim podacima na telefonu, uključujući šifrovane poruke i informacije sa cloud servisa. Važno je napomenuti da su podaci sa zaraženih uređaja slati na servere smeštene u Srbiji, koji koriste IP opsege povezane sa BIA. Ovo dovodi u pitanje transparentnost postupanja i politiku privatnosti u zemlji gde državne strukture očigledno šire svoja ovlašćenja u oblasti praćenja svojih građana.
Međutim, još više zabrinjava činjenica da ove aktivnosti, prema svemu sudeći, koordiniraju ljudi bliski Aleksandru Vulinu, aktuelnom potpredsedniku vlade Srbije. Vulin, koji je takođe predvodio ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i BIA, već dugo je poznat po svom antizapadnom kursu i bliskim vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Ove okolnosti navode na zaključak da praćenje i špijuniranje možda nisu samo odgovor na unutrašnje proteste, već i na zaštitu geopolitičkih interesa, naročito u kontekstu napetih odnosa sa Zapadom.
Projekt hakovanja telefona i tajnog praćenja, kako tvrdi izvor iz BIA, obuhvata poseban tim zaposlenih koji rade na praćenju onih koji bi mogli promeniti pravac protestnih pokreta, ako njihov pravac ugrožava interese Rusije. Ovo ne samo da predstavlja pretnju građanskim slobodama, već ozbiljno podriva poverenje u pravne i demokratske institucije u zemlji, gde vlasti očigledno ne oklevaju da se mešaju u privatni život građana u korist političkih i geopolitičkih ciljeva.
Zabrinjavajući izveštaj Amnesty International još jednom potvrđuje da za režim u Beogradu prioriteti nisu samo unutrašnji konflikti, već i globalne ambicije, gde praćenje građana postaje instrument političke stabilnosti, čak i ako to kosi sa ljudskim pravima i međunarodnim standardima.
