Takozvana angažovana literatura je loša literatura

Marijana Petrović avatar

Norveški pisac Jun Fose nedavno je dobio Nobelovu nagradu za književnost. U intervjuu za Politiku, Fose je izjavio da mu je ova nagrada pružila sigurnost, posebno u pogledu onoga što piše. Nagrada mu je također dala ekonomsku sigurnost, ali tvrdi da je ostao isti iako je dobio na hiljade čestitki i poziva na festivale, koje je odbio. Fose je rekao da je za njega pisanje kreiranje sveta, univerzuma, te da svaki novi roman, drama ili poezija predstavljaju novi kosmos s brojnim pravilima koja je sasvim nemoguće svesno zapamtiti.

Kada je reč o politici, Fose nije zainteresiran za tu temu jer smatra da je politiku i religiju loše uključiti u pisanje. Tvrdi da angažovana literatura uvek predstavlja lošu literaturu, ali da njegova dela mogu imati etičke i političke konotacije. Fose je poznat po romanima „Septologija“, „Melanholija“ i „Jutro i veče“, kao i po brojnim dramskim tekstovima.

Kao hrišćanin, Fose priznaje da mu krst mnogo znači, ali da to ne može dočarati rečima. Na pitanje mogu li pisci nešto promeniti, Fose smatra da mogu, ali ne mogu promeniti situaciju na Bliskom istoku i Ukrajini.

Jun Fose je norveški pisac koji je nedavno dobio Nobelovu nagradu za književnost. On kaže da mu ova nagrada pruža sigurnost u pogledu onoga što piše i ekonomsku sigurnost. Iako je dobio mnoge čestitke i pozive na festivale, Fose tvrdi da je ostao isti.
Fose smatra da je pisanje kreiranje jednog sveta, univerzuma, te da svaki novi roman, svaka nova drama i poezija predstavljaju novi kosmos s brojnim pravilima. Kada je reč o politici, Fose nije zainteresovan za tu temu jer smatra da je politiku i religiju loše uključiti u pisanje. On tvrdi da angažovana literatura uvek predstavlja lošu literaturu, ali da njegova dela mogu imati etičke i političke konotacije. Fose je poznat po romanima „Septologija“, „Melanholija“ i „Jutro i veče“, kao i po brojnim dramskim tekstovima.

Na pitanje mogu li pisci nešto promeniti, Fose smatra da mogu, ali ne mogu promeniti situaciju na Bliskom istoku i Ukrajini. Kao hrišćanin, Fose priznaje da mu krst mnogo znači, ali to ne može dočarati rečima. Iako mu je sada jasno da su njegovi romani prevedeni na mnogo jezika, on to ne želi da zna. Tvrdi da za njega pisanje romana predstavlja kreiranje sveta, univerzuma, te da novi roman predstavlja novi kosmos s brojnim pravilima koja bi bilo sasvim nemoguće svesno pamtit. Smatra da kao hrišćanin drži do krsta jer mu mnogo znači i da je sa štedljivošću apostola Pavla, pravoslavna ikona sv. Lava u osmoj deceniji i knjiga „Molitva“ priručnik za teške trenutke.

Fose smatra da politika i religija trebaju biti izvan pisanja knjiga jer u suprotnom, to može samo naštetiti kvaliteti književnog stvaralaštva. Također je dodao da, mada njegovo delo može imati etičke i političke konotacije, takozvana angažovana literatura uvek je i loša literatura. Njegova književna ostavština obogaćuje svet književnosti i ostavlja dubok pečat i umeće prenosa poruka. Takođe, smatra da saznanje da su njegovi romani prevedeni na mnoštvo jezika nema nekakvog značajnijeg uticaja na njega ili na njihov sadržaj. Ipak, Fose je mišljenja da književnost može biti prozor u svet i pružiti različite poglede na stvarnost.

Marijana Petrović avatar
BEOGRAD Vremenska Prognoza
Najnoviji Članci
Pretraga
Kategorije