Skulptura Davida, remek-delo renesansnog umetnika Mikelanđela, predstavlja jedno od najvećih dostignuća u istoriji umetnosti. Isklesana 1504. godine, Davidova skulptura postala je popularna među turistima, ali je takođe postala meta komercijalizacije na različite načine.
Nažalost, Davidova skulptura postala je predmet ruganja i zloupotrebe, posebno kada su fokus stavili na njegove genitalije. Skulptura je počela da se pojavljuje na suvenirima poput magneta za frižidere u Firenci, što je izazvalo negativne reakcije stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Kancelarija državnog tužioca u Firenci pokrenula je niz sudskih postupaka protiv onih koji koriste ovo remek-delo u komercijalne svrhe, pozivajući se na italijanski kodeks kulturnog nasleđa.
Jedna od glavnih zagovornica za zaštitu Davidove skulpture je direktorka Galerije Akademije Sesil Holberg, koja je pokrenula tužbe protiv časopisa GQ Italia zbog montiranja glave modela na Davidovo telo, kao i protiv luksuzne modne marke koja je lansirala torbe sa motivom Davidovih intimnih delova. Drugi muzeji takođe su pokrenuli slične postupke kako bi zaštitili svoje remek-dela od zloupotrebe.
Međutim, sudski postupci dovode u pitanje prava intelektualnog vlasništva i zaštite umetničkih dela od komercijalizacije. Prema Bernskoj konvenciji, prava intelektualnog vlasništva traju za vreme umetnikovog života plus 70 godina, nakon čega delo ulazi u javnu sferu. Postavlja se pitanje da li institucije treba da budu arbitri ukusa i u kojoj meri se ograničava sloboda izražavanja umetnika.
Advokat Tomas C. Danziger ističe da ova situacija postavlja filozofska pitanja o kulturnoj baštini i kontroli nad idejama i slikama u javnom domenu. Podseća na umetnička dela poput serije Endija Vorhola inspirisane Leonardovom „Poslednjom večerom“, postavljajući pitanje da li bi trebalo da se spreči umetnike poput Vorhola da stvaraju dela inspirisana već postojećim delima.
Ova situacija sa Davidovom skulpturom ukazuje na potrebu za zaštitom umetničkih dela od zloupotrebe i komercijalizacije. Umetnici i institucije trebaju da se bore za integritet umetničkih dela i da se suprotstave nepravdi koja se čini prema remek-delima poput Davidove skulpture. Zaštita kulturne baštine i sloboda izražavanja umetnika trebaju da budu od ključnog značaja u savremenom društvu.
