Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović izjavio je da se u BiH ne razmišlja o uvođenju obaveznog vojnog roka, jer, kako ističe, nema potrebe za tim. Goganović je rekao da nije relevantno nedavno istraživanje Centra za sigurnosne studije (CS S), koje je pokazalo da je navodno 90 odsto ispitanika za služenje vojske. Iz CS S je ranije saopšteno da je, u istraživanju sprovedenom od 31. januara do 8. februara putem onlajn anketnog upitnika, pokazalo da 90 odsto anketiranih, od ukupno 361, za uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH.
Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović izjavio je da se u BiH ne razmišlja o uvođenju obaveznog vojnog roka, jer, kako ističe, nema potrebe za tim. On je reagirao nakon istraživanja Centra za sigurnosne studije (CS S), koje je pokazalo da je 90% ispitanika za služenje vojske. Goganović je istaknuo da to istraživanje nije relevantno i da neće utjecati na odluke koje se donose u vezi s vojnim rokom.
Istraživanje koje je sprovedeno od 31. januara do 8. februara putem onlajn anketnog upitnika, pokazalo je da 90 odsto anketiranih, od ukupno 361, podržava uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH. Čini se da postoji široka podrška među stanovništvom za ovu inicijativu, ali zamenik ministra odbrane tvrdi da to nije u skladu s trenutnom situacijom u zemlji i da bi uvođenje obaveznog vojnog roka bilo nepotrebno.
Ovo pitanje je izazvalo veliku raspravu među političkim liderima i građanima BiH. Dok neki podržavaju ideju obaveznog vojnog roka, drugi smatraju da to nije potrebno i da bi se trebali fokusirati na druge aspekte vojnog sistema. Mnogi smatraju da bi uvođenje obaveznog vojnog roka bilo korisno za jačanje vojske i nacionalne sigurnosti, ali se istovremeno postavlja pitanje sposobnosti vojnog sistema da primi i obuči toliko vojnika u isto vrijeme.
Takođe, postavlja se pitanje ekonomske održivosti ovakvog poteza, budući da bi to zahtevalo velike investicije u vojnu infrastrukturu i obuku vojnika. Mnogi tvrde da bi te investicije mogle biti iskorištene za druge svrhe, poput unapređenja infrastrukture, zdravstvene zaštite ili obrazovanja, što bi imalo dugoročnije koristi za društvo.
Uvođenje obaveznog vojnog roka takođe bi imalo društvene posledice, budući da bi to značilo da bi svaki muškarac određenog uzrasta bio dužan služiti u vojsci određeno vreme. Ovo bi moglo imati uticaj na ekonomiju, obrazovanje i opšte društvene prilike, čime bi se prekinuo kontinuitet društvenog života i razvoja.
S druge strane, mnogi smatraju da je vojni rok koristan za stvaranje discipline, odgovornosti i vojne obuke među mladima. Takođe, prisustvo velikog broja vojnika bi moglo da ojača vojnu moć zemlje i njen uticaj u međunarodnim odnosima. Ovo bi moglo da doprinese osećaju sigurnosti i stabilnosti među građanima, kao i jačanju nacionalnog identiteta.
Iako se ovo pitanje čini kao ključno za nacionalnu sigurnost i budućnost zemlje, za sada ne postoje konkretni planovi ili inicijative za uvođenje obaveznog vojnog roka u BiH. Vlada će morati pažljivo da razmotri sve aspekte ove odluke pre nego što donese bilo kakve konkretne korake.
U međuvremenu, javnost i političari će nastaviti da raspravljaju o ovoj temi, pokušavajući da pronađu najbolje rešenje za nacionalnu sigurnost i budućnost zemlje. Ovo pitanje sigurno neće biti rešeno tako lako, ali će biti od ključne važnosti za političke odluke u narednim godinama.
