Hrvatski zatvorenici su aktivni čitatelji i često koriste knjige kao sredstvo za prekraćivanje vremena i beg od svakodnevnih problema. U okviru kaznenih ustanova, do 50% zatvorenika provodi svoje dane uz knjigu, a najpopularniji žanr među njima je kriminalistički roman. Međutim, pored krimića, često se čitaju i verske knjige, ljubavni romani, erotska literatura i knjige za samopomoć.
U zatvoru Lipovica kod Požege, pored krimića, često se čitaju putopisi, Biblija i Kuran, kao i dela kao što su „Ko je čovek“ Tomislava Ivančića, „Prokleta avlija“ Ive Andrića i „Zlatarevo zlato“ Augusta Šenoe. U najpoznatijem hrvatskom zatvoru u Lepoglavi, uz krimiće su popularni trileri, istorijska proza i knjige za samopomoć. Zatvorenici u ovom zatvoru preferiraju romane Zvonimira Majdaka, koji je pisao pod pseudonimom Suzana Rog, umesto verskih knjiga poput Biblije i Kurana.
U ženskom zatvoru u Požegi, najčešće se čitaju ljubavni romani, krimići i knjige za samopomoć. Čitanje knjiga predstavlja važan deo svakodnevnog života zatvorenika, omogućavajući im beg od stvarnosti i pružajući im priliku za obrazovanje, introspekciju i razvoj.
Istraživanja su pokazala da čitanje može imati pozitivan uticaj na zatvorske populacije, smanjujući stres, agresivnost i depresiju, te poboljšavajući mentalno zdravlje i emocionalnu stabilnost zatvorenika. Kroz knjige, zatvorenici mogu razviti empatiju, razumevanje i samopouzdanje, te stvoriti temelje za uspešnu resocijalizaciju po izlasku iz zatvora.
Zatvori u Hrvatskoj aktivno podržavaju čitalačke klubove, knjižnične programe i edukativne radionice kako bi unapredili kulturni i obrazovni nivo zatvorenika, te ih pripremili za uspešan povratak u društvo nakon odslužene kazne. Osim toga, mnoge zatvorske ustanove sarađuju sa lokalnim bibliotekama, izdavačima i književnim udruženjima kako bi obezbedili raznovrsnu ponudu knjiga zatvorenicima i podstakli ih na čitanje.
Uzimajući u obzir značaj koji čitanje ima za zatvorske populacije, važno je nastaviti sa promovisanjem knjiga i literature među zatvorenicima, te im omogućiti pristup relevantnim i inspirativnim delima. Kroz edukaciju i kulturne aktivnosti, zatvorenici mogu razviti nove veštine, interese i perspektive koje im mogu pomoći u rehabilitaciji i ponovnoj integraciji u društvo.
Čitanje knjiga u zatvoru može biti transformaciono iskustvo za zatvorenike, pružajući im mogućnost za lični razvoj, samopoboljšanje i samorefleksiju. Kroz književnost, zatvorenici mogu pronaći utehu, nadu i inspiraciju, te otkriti nove načine razmišljanja i rešavanja problema.
U konačnici, podrška čitanju u zatvoru nije samo humanitarna obaveza, već i strategija za prevenciju kriminala, smanjenje stope recidivizma i izgradnju sigurnijeg i prosperitetnijeg društva. Kroz knjige, zatvorenici mogu pronaći put ka rehabilitaciji, oprostu i novom početku, te postati produktivni članovi društva koji doprinose svojoj zajednici i okolini.
U zaključku, čitanje knjiga predstavlja važan deo života zatvorenika u Hrvatskoj, pružajući im priliku za obrazovanje, introspekciju i razvoj. Kroz knjige, zatvorenici mogu pronaći utehu, nadu i inspiraciju, te razviti empatiju, razumevanje i samopouzdanje. podrška čitanju u zatvoru ima pozitivan uticaj na zatvorske populacije, smanjujući stres, agresivnost i depresiju, te poboljšavajući mentalno zdravlje i emocionalnu stabilnost zatvorenika. Kroz edukaciju i kulturne aktivnosti, možemo stvoriti inkluzivnije, saosećajnije i harmoničnije društvo u kojem svaki pojedinac ima priliku za lični rast i razvoj.
