Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, čak 45 odsto građana Hrvatske ima problema sa podmirivanjem osnovnih životnih troškova. Ovi podaci ukazuju na tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi veliki deo hrvatskog stanovništva, čime se Hrvatska svrstava među zemlje Evropske unije sa najlošijim ekonomskim stanjem. Samo su Grci u još goroj situaciji, sa 55 odsto ispitanika koji priznaju da jedva spajaju kraj s krajem.
Istraživanje jasno pokazuje da značajan deo građana Hrvatske oseća snažan finansijski pritisak, koji se može pripisati visokoj inflaciji, rastu cenama osnovnih životnih namirnica i energenata, kao i stagnaciji plata. Ova situacija dodatno je otežana globalnim ekonomskim izazovima koji su proizašli iz pandemije i rata u Ukrajini.
U poređenju sa drugim zemljama, Litvanija i Estonija beleže 41 odsto stanovništva koje se suočava sa sličnim problemima, dok Mađarska i Kipar imaju 40 odsto. Prosečan procenat u Evropskoj uniji iznosi 32 odsto, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije u Hrvatskoj.
Ove informacije dolaze u vreme kada hrvatska vlada pokušava da implementira mere koje bi olakšale život građanima i smanjile finansijski pritisak. U tom kontekstu, vlada je najavila niz ekonomskih reformi i podršku različitim socijalnim programima. Ipak, kako pokazuje istraživanje, trenutno stanje i dalje ostavlja mnoge porodice u teškoj situaciji.
Građani Hrvatska izražavaju zabrinutost zbog svojih finansijskih teškoća, a mnogi od njih su primorani da prave značajne rezove u svojim budžetima, odustajući od osnovnih potrepština. Mnogi se suočavaju sa dilemama kada je reč o trošenju novca na hranu, lekove ili druge bitne stvari. Ova situacija ne utiče samo na pojedince, već i na celokupnu ekonomiju zemlje, jer smanjuje kupovnu moć i potražnju za robama i uslugama.
U razgovorima sa građanima, često se može čuti osećaj beznađa i frustracije zbog trenutne situacije. Stariji, penzioneri i porodice sa decom posebno su pogođeni, jer su im prihodi ograničeni, a troškovi života rastu. Ovaj problem je dodatno pogoršan zbog nedostatka posla i sve težih uslova zaposlenja, što dodatno komplikuje situaciju.
Vlada se suočava sa izazovima kako da poboljša životne uslove, a ekonomisti upozoravaju da bi nagli rast cena mogao dovesti do socijalnih nemira ako se situacija ne reši u kratkom roku. Stručnjaci ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem i donošenjem mera koje će omogućiti održiviji ekonomski rast i bolju socijalnu zaštitu.
U svetlu ovih informacija, mnogi građani postavljaju pitanje kako će se vlada nositi sa ovim izazovima. Potrebna su rešenja koja će osigurati da se osnovne životne potrebe mogu podmiriti bez dodatnog stresa i briga. Takođe, važno je da se osigura da se mere koje se preduzimaju za ublažavanje ovih problema ne zasnivaju samo na kratkoročnim rešenjima, već i na dugoročnim strategijama koje će omogućiti stabilnost i rast ekonomije.
Kao rezultat ovih istraživanja, očekuje se da će se javna debata o ekonomskim pitanjima i socijalnoj pravdi dodatno pojačati u Hrvatskoj. Građani će nastaviti da se bore za svoja prava i bolji život, a vlasti će morati da odgovore na njihove zahteve i pronađu rešenja koja će omogućiti poboljšanje životnog standarda.
U ovakvom teškom finansijskom okruženju, solidaritet i podrška među građanima postaju ključni, jer se zajedničkim snagama mogu prevazići izazovi koji su pred njima.
