Tokom januara i februara primećen je značajan porast broja sahrana na gotovo svim grobljima u Beogradu, kao i u ostalim gradovima Srbije. U Beogradu je zabeležen veći broj sahrana u odnosu na prethodne godine, posebno tokom poslednje dve nedelje januara.
Prema rečima JKP „Pogrebne usluge“, smrtnost je uvek povećana tokom januara, iznosivši od 5 do 10 odsto u odnosu na ostale mesece. U januaru 2024. godine, na grobljima u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“ Beograd obavljeno je 1.326 sahrana, dok je u januaru prethodne godine ovaj broj iznosio 1.240. Posebno je primetan porast broja sahrana tokom poslednje dve sedmice januara.
Zašto se najviše umire u januaru i februaru? Prema rečima doktorke Biserke Obradović, povećana smrtnost tokom ovih meseci može se pripisati opuštanju ljudi tokom perioda praznika. Konzumiranje masne hrane i alkohola tokom praznika, uz naglu promenu vremenskih uslova, često dovodi do srčanih i moždanih udara. Obradović ističe da ljudi često zanemaruju zdravstvene tegobe i manje se obraćaju lekaru tokom ovog perioda, što može imati tragične posledice.
Doktorka Obradović upozorava da zimski meseci dovode do smanjenja imuniteta zbog virusa influence, gripa i korona virusa, što može uzrokovati zdravstvene probleme, posebno kod starijih osoba i onih sa pridruženim oboljenjima. Takođe, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i naglih promena vremena dodatno opterećuju organizam i povećavaju rizik od zdravstvenih problema.
U Valjevu je primećen veći broj sahrana tokom januara, što je višegodišnja praksa, dok je u Nišu zabeležen porast broja sahrana za oko 10 odsto u odnosu na druge mesece. U Kraljevu je broj sahrana u januaru 2024. godine bio manji nego u istom mesecu prethodne godine, dok se u Boru nije osetio značajan porast broja sahrana u januaru u poređenju sa prethodnim godinama. U Novom Sadu je sahranjeno 337 ljudi tokom januara 2024. godine, dok se u Subotici beleži manji broj sahrana u odnosu na prethodnu godinu.
U zaključku, povećan broj sahrana tokom januara i februara u Beogradu i ostalim gradovima Srbije ukazuje na značajan uticaj praznika, nepravilne ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i virusa na zdravlje građana. Važno je da se ljudi tokom ovih meseci posebno obrate pažnju na svoje zdravlje i preduzmu preventivne mere kako bi smanjili rizik od zdravstvenih problema.
