Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, u saradnji sa Katedrom za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, organizuje tradicionalnu manifestaciju „Mart, mesec srpskog jezika“. Ove godine, program će biti skraćen, kako je objasnila prof. dr Vesna Lompar, predsednica Društva. Razlog za ovo smanjenje su aktuelne okolnosti u zemlji.
Prof. Lompar je istakla da su prvobitno planirali da prošire program manifestacije, uključujući tribinu i izložbu o ćirilici. Međutim, zbog trenutne situacije, te aktivnosti su odložene za neka povoljnija vremena. Takođe, konkurs za najbolju priču učenika, koji je ranije bio deo događaja, neće biti održan jer škole ne funkcionišu po uobičajenom sistemu.
I pored smanjenog obima, manifestacija će obuhvatiti niz zanimljivih skupova. Program počinje tribinom na kojoj će profesori i studenti Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta analizirati parole sa studentskih protesta. Ova analiza će se fokusirati na kreativnost parola i razne filološke aspekte, uključujući stilizovane figure, gramatička pitanja, etimologiju i aluzije na filmske i književne junake.
U martu, 12. marta, počinju predavanja na Kolarcu o vezama srpskog jezika sa jezicima okolnih naroda. Tog dana će se održati tribina posvećena srpsko-rumunskim vezama. Kasnije, 19. marta, biće reči o srpsko-mađarskim vezama, dok će se 26. marta razgovarati o srpsko-bugarskim vezama. Tako će ceo mart biti usmeren na očuvanje i promociju srpskog jezika.
U februaru je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika, kada su ugledni lingvisti upozorili na loš položaj srpskog jezika i nacionalnog pisma, izražavajući zabrinutost zbog mogućeg gubitka srpskog jezika i ćiriličkog pisma. Prof. dr Miloš Kovačević je naglasio važnost očuvanja maternjeg jezika kao ključnog elementa identiteta naroda, poručivši da ljubav prema jeziku podrazumeva ljubav prema narodu.
Lingvisti su takođe ukazali na potrebu donošenja novog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, jer trenutni zakon ne odgovara aktuelnim jezičkim potrebama. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ugrožen je opstanak 2.500 jezika širom sveta, a do kraja ovog veka može nestati čak polovina jezika koji se danas govore. Broj jezika u svetu se procenjuje na oko 7.000, od kojih samo šest odsto čine jezici sa više od milion govornika.
Prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, je nedavno upozorio Vladu Srbije na hitnost donošenja novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. On smatra da je važno da vlast razume promene u jezičkoj situaciji u Srbiji i da je potrebno usvojiti zakon koji će se prilagoditi aktuelnim jezičkim potrebama.
Osim toga, Milanović je istakao da, iako je Ustavni sud suspendovao primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, rodno osetljiv jezik se širi kroz novinarske kodekse i univerzitetske pravilnike. Ovakva situacija može stvoriti utisak da država deluje na dva fronta, što dovodi do protivljenja javnosti prema jezičkom inženjeringu.
U zaključku, manifestacija „Mart, mesec srpskog jezika“ predstavlja važan korak u očuvanju srpskog jezika i kulture, unatoč izazovima sa kojima se suočava. Lingvisti i stručnjaci pozivaju na pažnju i akciju kako bi se obezbedila budućnost srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao ključnih elemenata nacionalnog identiteta.
