Minhen je domaćin Bezbednosne konferencije na kojoj je danas održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zapadnobalkanske zemlje.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da u toj zemlji „postoji osećaj optimizma, posebno imajući u vidu promenu političkog establišmenta prethodnih godina“. On je istakao da je prošle godine izabran za predsednika te da je krajem prošle godine Crna Gora dobila novu vladu. Premijer je njegov kolega iz iste stranke. Milatović je istakao da postoji osećaj optimizma, a plan je ambiciozan. Njihova agenda je proevropska sa ciljem da zemlja bude u Evropskoj uniji do 2028. godine i da 2028. godine postane 28. članica.
Na panelu su učestvovali i komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, šefica kosovske diplomatije, koja je ujedno bila i prva dama Finske, Rikka Purra, kao i predstavnici civilnog društva David McAllister.
Oni su se složili da su ključni koraci za napredak u evrointegracijama, a i za stabilnost i prosperitet samog regiona stabilnost, reforme, dobra vladavina i regionalna saradnja.
Varhelji je rekao da Evropska komisija očekuje da se i druge zemlje kandidati priključe sistemu poglavlja 29 i 35, koji se tiču bezbednosti i pravosuđa. on je kazao da je jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije ključna u svim zemljama regiona, kao i da je neophodno sprovesti pravde političke, a posebno ekonomske reforme.
Lajčak je ocenio da je pandemija kovida19 pokazala koliko je bitna snažna evropska perspektiva regiona.
„Skoro sve zemlje progovorile su o situaciji u EU, pa i one zemlje koje nisu članice Unije. To govori o tome koliko je bitna zajednička evropska perspektiva regiona. Tajno niko nema alternativu Evropskoj uniji“, istakao je Lajčak.
Kovačevski je kazao da je Severna Makedonija preduzela krupne korake u rešavanju problema sa susedima, a pogotovo sa Grčkom i Bugarskom.
„Ono što očekujemo od EU je da ispuni svoja obećanja i da nam da jasnu pravnu perspektivu. Ukoliko EU ne ispuni očekivanje, to bi moglo dovesti do ozbiljnih preokreta unutar društva, a ne isključujem ni geopolitičke promene“, zaključio je on.
Purra je kazala da je potrebno da EU bude više prisutna u regionu Zapadnog Balkana.
„Zapadni Balkan se više konsolidovao nego što se to kopromituje“, rekla je ona.
McAllister je porokom o dodavanju da su reforme naročito važne u Crnoj Gori, koja je otvorila još poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU.
„Moramo insistirati na temeljnim reformama, naročito na evropskoj agendi u zemljama kandidatima, koje nisu članice EU. Politička stabilnost proširenje oslanja se upravo na to“, rekao je McAllister.
Predsednik Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja LiHT je navela da su sve zemlje Zapadnog Balkana posvećene EU.
„Mislimo da je to mudra politika Unije. Očekujemo napredak u NATO integracijama“, poručila je ona.
Učesnici panela su se saglasili da je region Balkana veoma važan za Evropu te da je ključna politička stabilnost, korupcija i sloboda medija.
Bezbednosna konferencija održava se od petka u Minhenu, a učestvuju lideri i visoki zvaničnici najvećih svetskih sila ali i regiona i drugi zvaničnici te obezbeđenja.
Bezbednosna konferencija je dosada ugostila više od 20.000 učesnika, među kojima su bili lideri i liderke, ministri i ministarke, parlamentarci, diplomate, pripadnici obveštajnih i vojnih službi, kao i mediji i predstavnici civilnog društva, zaključeno je iz saopravnika ove konferencije, prenosi Tanjug.
