Na nekoliko lokacija u Splitu osvanuli su grafiti koji kritikuju hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i Socijaldemokratsku partiju (SDP). Ovi grafiti su izazvali pažnju javnosti i medija, budući da su poruke na njima vrlo provokativne i direktno se obraćaju aktuelnoj vlasti.
Prema izveštaju portala Dalmacija danas, na zidovima su ispisani natpisi poput „Milanoviću i SDP, ako ste ruski onda ste i srpski“ i „Prodane duše“. Ove poruke očigledno imaju za cilj da izraze nezadovoljstvo određenim politikama i stavovima koje je Milanović kao predsednik zauzeo, kao i politiku koju vodi njegova stranka.
Grafiti su se pojavili u različitim delovima grada, što sugeriše da je ovo organizovana akcija, a ne slučajna pojava. Ovakvi izrazi nezadovoljstva su uobičajeni u politički turbulentnim vremenima, a Split, kao jedan od važnijih gradova u Hrvatskoj, često postaje mesto okupljanja različitih političkih stavova i protesta.
Hrvatski portal podseća da je u septembru 2023. godine stupila na snagu nova Odluka o komunalnom redu, koja predviđa strože kazne za vandalizam, uključujući i ispisivanje grafita koji oštećuju javnu imovinu. Prema ovoj odluci, kazne za ovakve prekršaje kreću se od 260 do 1.320 evra, što može predstavljati dodatni faktor koji može odvratiti pojedince od sličnih akcija u budućnosti.
Ovi grafiti dolaze u vreme kada je politička situacija u Hrvatskoj prilično napeta. Milanović se suočava sa kritikama iz raznih pravaca, a njegovo vođenje politike često izaziva podela među građanima. U poslednje vreme, on je bio predmet različitih kontroverzi, uključujući i pitanja vezana za vanjsku politiku i odnos prema susednim zemljama.
Milanović je poznat po svom direktnom i često kontroverznom stilu komunikacije, što dodatno doprinosi polarizaciji mišljenja o njegovoj osobi i njegovoj stranci. Kritičari ga optužuju za populizam i neodgovorno ponašanje, dok njegovi pristalice smatraju da se bori protiv korupcije i za prava građana. U takvom okruženju, grafiti kao oblik protesta mogu se posmatrati kao jedan od načina na koji građani izražavaju svoje nezadovoljstvo.
Pored toga, ova situacija može imati i šire posledice na politiku u zemlji. U vreme kada se bliže izbori, ovakvi događaji mogu uticati na javno mnjenje i na način na koji se političke stranke predstavljaju. Stranke će morati da se suoče sa ovim pitanjima i da odgovore na kritike, što može oblikovati njihove strategije i pristupe u predstojećim kampanjama.
U društvu gde je politička komunikacija često obeležena napetostima i sukobima, grafiti poput onih u Splitu služe kao podsećanje da je nezadovoljstvo građana stvarno i prisutno. Takvi izrazi su deo šireg konteksta političkog aktivizma, gde pojedinci koriste različite načine da se bore za svoja ubeđenja i prava.
Iako je jasno da ovakvi grafiti mogu biti kažnjivi prema novim propisima, oni takođe ukazuju na to da građani osećaju potrebu da se izraze, bez obzira na moguće posledice. U ovom trenutku, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, kako će vlast reagovati na ovakve poruke, i kako će to uticati na širu političku scenu u Hrvatskoj.
U zaključku, grafiti u Splitu su više od običnog vandalizma; oni su izraz političkog nezadovoljstva i poziv na akciju u vreme kada je društvo podeljeno i kada se mnogi suočavaju sa osećajem bespomoćnosti u odnosu na vlast. Ova pojava može biti signal da građani traže promene i da su spremni da se bore za svoje stavove, što može imati značajan uticaj na buduće političke procese u zemlji.
